Страх и глупост постају систем


У друштву (цивилизацији) које не верује ни у шта, страх је постао једини програм. А глупост постаје еталон понашања, норма, еталон, мера свих ствари.

Глупи људи немају изграђен систем размишљања, па се у понашању највише руководе имитацијом старијих и јачих и приклајњају им се усвајајући их као вође. Када се неким људима ограничи могућност добијања информација и онемогући развој система размишљања, тако што им се интелектуалне активности усмеравају на погрешну страну, добијамо заглупљене људе. Уколико се ова заглупљеност као систем успостави у једној друштвеној заједници у дугом периоду, добијамо једну колективно ретардирану заједницу.

Зато за једну друштвену заједницу ништа није опасније него када статус друштвене „елите“ и „интелектуалаца“ добију глупи и заглупљени појединци.

Тада у државним органима, у просветним и научним институцијама, у медијима, седе људи који константно врше пролиферацију глупости и развијају интелектуалну ретардираност. Када се глупст толико намножи читава друштвена заједница постаје један велики дебил. Карактеристика дебилности је да такав организам није у стању да се сам одржава у животу. Дебилан организам веома брзо пропада и иза себе не оставља потомство. Друштвена заједница има исти принцип функционисања као и сложен организам.

Advertisements

4 мишљења на „Страх и глупост постају систем

  1. Ih, Darko, pa svako je sebi pametan!!! Da li su ovi, što sede i rukovode našim životima, svesni svoje gluposti? Aha, sve se mislim. Svesni smo mi, ali, takvi vedre i oblače. Prema tome, čini mi se da je važnije biti snalažljiv i praviti se pametan i onda dospeš na takvo mesto gde si VEEEEEELIKI!
    Gore desno u naslovu KOMUNIKACIJA KAO MANIPULACIJA, na kraju teksta postavio si pitanje da li je prava realnost ona u kojoj živimo?
    Pa, odgovorila bih, da sigurno nije prava, ali je istinita! Bilo bi mnogo bolje da je ta realnost lepša pa bi smo, samim tim i svi mnogo bolje živeli.

  2. na opstu zalost covekova potreba da ima kontrolu nad svim,a ponajmanje nad samim sobom,dovodi do nekih situacija ,kao sto je manipulacija:),to je u opisu onog bica koje nazivamo ljudskim,da li mu je to dato ili je on sam imao tu slobodu da pozeli da potcini sve oko sebe ?

    • Мислим, на жалост, да је тај нагон, жеља за манипулацијом у човековој несавршеној природи…недостатку духовности и вечитој борби између материјалног и духовног 🙂

  3. Страх ми је некако гори од глупости, а мање му простора уступљено, па улажем благи протест. 🙂

    Ови момци, између осталих, пјевају пјесме о томе:

    („Keep the masses terrified…“)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s