Зашто комуницирамо?


Права комуникација је размена информација између два Истинска бића када се једно Истинско биће обраћа другом. Знамо да велики број неспоразума међу људима потиче од неправилне комуникације.

Комуникација и Контакт су основе спиритуалног развоја. То је веза која постоји између нас. Та веза је љубав. Одржавање контакта је ствар истрајавања. Избегавање контакта је последица незнања шта људско биће уистину јесте. Ако желимо знати шта је друго људско биће, треба да се отворимо према њему. То је начин да сазнамо и опростимо другоме, а то ствара основу за опростити себи. Мењати треба себе, а не другога. Друге људе не треба осуђивати, просуђивати, нити им делити савете.

Своје проблеме сами ћемо решавати, не оптерећујући њима друге људе. Не форсирати никога јер то боли, није делотворно и доноси друго од очекиваног. Не критиковати ни у каквим згодама јер потреба за таквом комуникацијом указује да имамо у себи сличан садржај који сматрамо преступом и нисмо га никоме саопштили. Преступе, које смо направили, треба обавезно саопштити некоме у кога имамо поверења. Не негирати, јер је то пружање отпора. Не повређивати људе истином, све се може саопштити без вређања и бола.

Наша способност избора доноси нам слободу.

Advertisements

4 мишљења на „Зашто комуницирамо?

  1. „Не критиковати ни у каквим згодама јер потреба за таквом комуникацијом указује да имамо у себи сличан садржај који сматрамо преступом и нисмо га никоме саопштили. “

    ne postoji niko ko nekada nije pogriješio ni načinio neki „prestup“. Nije li iskustvo jedan od argumenata za podobnu dobronamjernu kritiku. Zašto treba da prećutim a ne kažem „drugarice mnogo te volim, ali nemoj da ponavljaš moju grešku, nije u redu to da radiš?“
    Naravno da sve zavisi od načina na koji se „kritika“ prezentuje. Ne mislim da je prećutati (uvijek) ispvano. Mogu da prećutim ljudima do kojih mi nije stalo, ali onima koje volim uvijek kažem na pažljiv način. Onda ne boli mene, jer nečinjenjem smatram sebe lošim drugom.
    Sreća da u mom životu postoji osoba kojoj mogu da kažem sve, pa i prestupe. I kada me nakon toga grdi ja se ne ljutim 🙂
    Na poslijetku da te pitam:
    da li ti prećutiš i ne ukažeš na neku očiglednu grešku nekom dragom prijatelju, zbog ideje da će ga/je istina zaboliti?

    • не прећутим, али се трудим да одаберем тренутак и начин да му кажем шта заиста мислим, ма колико то било непријатно…има једно правило: онако како почнеш тако ћеп и обично да завршиш комуникацију…

  2. Sa ovoliko direktiva koliko si naveo u tekstu, teško je prepustiti sa poverenjem životu. Kontakt sa drugim istinskim bićem sa pravi srcem a tu pravila i direktive ne pomažu ali pomaže ljubav.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s