Технологија владања – Моћ и манипулација 4 део


„Наше страсти су тесно повезане са чулним сликама. Оно са чиме је човек у прошлим вековима могао – и то случајно – да дође у додир неколико пута у животу (рецимо слика убиства) сада се види сваког дана. Човек се, укључујући телевизор, добровољно укључује у поље душевне прљавштине“.

Свети Макарије Оптински

Принуда, крајњи облик власти, подразмева употребу материјалне силе, од стране оних који држе власт. Људи на које се не може другачије утицати принуђују се силом, или се на неки начин користе (искоришћавају, манипулишу) против њихове воље. Власт подразумева мање-више добровољну покорност од стране мање моћних. Њен највећи проблем и главна делатност је да установи ко се коме покорава, када и из којих разлога. Манипулација је тајна безличног искоришћавања власти. Оном на кога се утиче углавном није јасно наређено шта треба да ради, али је ипак подређен вољи другог. Овај принцип, заправо, представља једну од главних тајни успешне технологије владања и он представља доминантни облик владања у модерном друштву, уз помоћ медија и „индустрије свести“, као главног алата упправљања и друштвене контроле.

У модерном друштву, принуда и средства принуде над којима држи монопол демократска држава (судска, извршне власт, полиција и војска, обавештајне службе, уз помоћ моћне бирокатије, образовног система и масовних медија), ретко је неопходна као нека стална мера, али они који држе власт често се служе њом на прикривене начине: они су прешли са владања на манипулацију.

Под системом изричите власти у недвосмисленом, солидном деветнаестом веку, жртва је знала да је била жртва, а беда и незадовољство немоћних су били јасни. У аморфном свету двадесетог и двадесетпрвог века, у коме манипулација замењује изричиту власт, жртва не увиђа свој положај. Важан циљ, за чије испуњење су ангажована најмоћнија психолошка, социолошка и комуникацијска методологија и средства, састоји се у томе да људи прихвате као своје личне интересе оно што би управљачка елита желела да чине, да не увиђају своје сопствене побуде, а да их ипак имају. Има много „гонича“ у самим људима који не знају како су се они ту нашли, нити да су уопште ту, у њима самима. У преласку са изричите влсти на манипулацију, моћ је прешла са видљивог на невидиљиво, са познатог на непознато, а са порастом материјалног стандарда и рађањем потрошачког друштва и менталитета, експлоатација постаје мање материјална, а више психолошка.

Проблем владања се више не може приказивати као једноставно прелажење са система принуде на методе задобијања пристанка (производње сагласности). Остварење добровољног пристајања на покорност прешло је у област манипулација, у којој су они моћни анонимни. Безлична манипулација је ефикаснија од принуде управо зато што је скривена; човек не може да пронађе непријатеља и објави му рат. Тако су мете агресије постале недостижне и нејасне и људи су изгубили осећај сигурности. На сваком кораку појединац је суочен са удаженим и моћним организцијама којима управљују невидљиви центри моћи.  Он се осећа ситним и беспомоћним, пред овим системима и њиховим сервилним службеницима који се служе манипулацијама, и којима други манипулишу.

Advertisements

Једно мишљење на „Технологија владања – Моћ и манипулација 4 део

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s