Колективно лудило


Када влада руља, човеком управља незнање, када влада црква њиме управља празноверје, а када влада држава, њиме управља страх. Пре него што људи могу живети у складу и разумевању, незнање мора бити претворено у мудрост, празноверје у просветљену веру, а страх у љубав.

Чињеница је да огроман број људи уопште не жели било какво знање; одбијају свој део, чак не узимају ни онај део који им је намењен у општој расподели, а потребан је за живот. Ово је прилично очигледно у време масовних лудила као што су ратови,револуције и слично, када људи, чини се, губе и најмању количину здравог разума коју су имали, претварају се у аутомате, дајући себе целокупној деструкцији, другим речима, чак губе инстинкт само-очувања. Због овога, огромне количине знања остају, да тако кажем, незатражене и могу се разделити између оних који схватају његову вредности.

lutkeУ томе нема ничег неправедног, јер они који добијају знање не узимају ништа што припада другима, не ускраћују друге ни на који начин; они само узимају оно што су други одбацили као некорисно и оно што би у сваком случају било изгубљено да га они нису узели. Сакупљање знања од стране једних зависи од одбацивања знања од стране других.

Постоје периоди у животу човечанства, који се обично поклапају са почецима пада култура и цивилизација, када масе неповратно губе разум и почињу да уништавају све што је вековима и миленијумима било створено у култури. Такви периоди масовног лудила, често бивају у време геолошких катаклизми, климатских промена и сличних феномена планетарног карактера, ослобађају велику количину материје знања. То, заузврат, захтева рад на прикупљању те материје знања која би иначе била изгубљена. Стога рад на сакупљању растурене материје знања често пада у исто време са почецима разарања и падом култура и цивилизација.

Гомила, нити хоће нити тражи знање, а вође гомиле, због сопствене користи, покушавају да појачају страх масе и отпор према новом и непознатом. Ропство у коме човечанство живи заснива се на том страху. Тешко је чак и замислити сав ужас тог ропства. Ми не разумемо ШТА људи губе. Да би се разумео узрок ропства довољно је видети како људи живе, на чему се заснива циљ њиховог постојања, предмет њихових жеља, страсти и накане, о чему размишљају, о чему говоре, чему служе и чему се диве. Узмимо у обзир на шта културно човечанство нашег доба троши новац; чак да изузмемо рат, шта диктира највишу цену; где су највеће гомиле људи. Ако за тренутак размислимо о овим питањима постаје јасно да човечанство, какво је сада, са интересима према којима живи, не може очекивати ништа друго од онога што има.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s