Бела смрт – индустријско млеко и млечни производи


Млеко и млечни производи су још једна група намирница о којој се јако пуно прича, и око чега су мишљења подељена. С једне стране нас уверавају да је млеко добра и врло здрава храна, с друге стране нам се саветује да га избегавамо или чак потпуно избацимо из прехране. О чему се овде ради, зашто владају таква потпуно супротна мишљења, коме веровати и коначно: да ли пити млеко или не?

skating_cowСирово млеко, а тиме мислим на домаће свеже млеко које није индустријски обрађено, природна је и здрава човекова храна, као и сви млечни производи направљени од сировог млека. Сирово млеко је изванредан извор нутријената, али и врло важних корисних бактерија као што су лактобактерије, за које данас знамо да играју пресудну улогу у јачању имунитета и заштите организма од разних болесних стања. Сирово млеко је и изврстан извор витамина, минерала и ензима, те садржи пуновредне протеине и масноће, који су грађевински материјал за наша тела. Сирово млеко и производи од њега заправо су савршене природне и пуновредне намирнице за човека.

У чему је онда проблем? Верујем да погађате. Проблем је у индустријској обради млека. Како је то случај и са великим бројем других намирница, индустријска обрада млека уништава ову изванредну намирницу и даје јој сасвим другачија својства. Млеко које купујемо у продавницама пастеризовано је и хомогенизовано. Пастеризација је процес којим се млеко загрева на високим температурама да би се уништиле бактерије у млеку. То на први поглед можда звуци сасвим у реду, знајући да су патогене бактерије узрочници разних болести. Међутим, пастеризација потпуно мења структуру млека, и уместо да млеко постаје сигурно и корисно за употребу, оно заправо постаје нешто сасвим друго. Осим што загревање на високим температурама убија патогене бактерије, оно убија и корисне лактобактерије као и многе друге храњљиве компоненте. Висока температура потпуно мења структуру осетљивих млечних протеина који денатурирају и постају врло тешки за варење и штетни за здравље.

milkПастеризација потпуно уништава ензиме из млека који су потребни за разградњу и варење млека. Пастеризација смањује садржај витамина, денатурира млечни протеин, уништава витамине Б12 и Б6, витамин А,витамин Д, витамин Ц, онемогућује апсорпцију калцијума из млека, убија корисне бактерије и афирмише патогене! Може ли бити горе? Ако оставите сирово млеко на собној температури, млеко се неће покварити већ ћете добити кисело млеко – врло здраву намирницу. То је због тога што корисне бактерије из сировог млека држе под контролом лоше бактерије. Али, пастеризовано млеко нема корисних бактерија које би га чувале од труљења.

Денатурирани млечни протеини су због своје структуре врло тешко сварљиви, осим тога су у пастеризованом млеку уништени сви ензими и корисне лактобактерије које помажу разградњу и варење компоненти из млека. Због ових проблема је индустријски обрађено млеко један од најчешћих алергена те се повезује уз читав низ симптома и болесних стања као што су пробавне сметње, алергије, колике код дојенчади, каријес, остеопороза, артритис, проблеми са растом код дјеце, учестале инфекције ушију код деце, болести срца и рак. С друге стране, сирово млеко не изазива болесна стања већ промовише здравље, а људи који су дуго година били алергични на млеко, по правилу могу да толеришу сирово млеко. Сирово млеко је једна од најздравијих и најкомплетнијих намирница које се могу конзумирати и толико се разликује од индустријски обрађеног млека да се ове две намирнице не би ни требало називати заједничким именом.

nmlogowС пастеризацијом се почело 20-тих година прошлог века у време кад је туберкулоза била честа, као и друге заразне болести узроковане лошим здравственим стањем животиња и лошим хигијенским условима и методама производње. Али времена су се променила и данас се употребљавају танкови од нерђајућег челика, машине за мужу и системи за расхлађивање, те се спроводе строге санитарне инспекције чиме пастеризација постаје потпуно непотребна. Једино ко има користи од пастеризације је индустрија јер се пастеризованом млеку продужава рок трајања.

Други процес којем се млеко излаже је хомогенизација, разбијање молекула масноће под великим притиском, да би се спречило стварање кајмака на млеку. И ово је врло неприродан поступак јер масноћа која се добије више нема своју природну структуру. Осим тога се из млека уклања (обире) масноћа тако да куповно млеко садржи највише 3% млечне масти. Ево ради поређења: млеко које ја купујем директно код сељака, од крава пасмине Џерси, садржи преко 6% млечне масти. Најгоре је то што су потрошачи преварени да је пуномасно млеко штетно а немасно обрано млеко добро и здраво. Само захваљујући кампањи против природних масноћа и агресивној пропаганди „лајт“ производа, индустрија је успела да се ослободи индустријског вишка који преостаје након обирања кајмака предвиђеног за производњу других млечних производа, и тако пласира на тржиште ове одмашћене производе лошег квалитета.

Млечна маст садржи витамине А и Д који су потребни за асимилацију калцијума и протеина, и без ових витамина калцијум и протеини постају теже искористиви и потенцијално опасни. Млечна маст је такође богата кратким и средње дугачким ланцима масних киселина које представљају заштиту против болести и стимулишу имунолошки ситем. Осим тога, млечна маст садржи врло вредну линолеинску киселину која има снажно антиканцерогено деловање. Сви ови важни нутријенти нестају индустријском прерадом млека.

Не тако давно, пре ”модерних” индустријских метода, генерацијама су људи користили и деца одрастала на домаћем свежем пуномасном млеку, природном жутом путеру, свежим домаћим сиревима и кајмаку. Ако имате могућност да набавите домаће сирово млеко или млечне производе од домаћег млека, то је нешто најбоље што можете учинити за здравље своје породице. Јер, вредност доброг здравља се не може ничим мерити.

Advertisements

5 мишљења на „Бела смрт – индустријско млеко и млечни производи

  1. Strasno je to da svako moze da napise sta hoce, a da ne snosi nikakve posledice. Navedeni tekst je vise ne tacan nego tacan. Ne znam odakle autoru informacija da su stocne farme ciste kao apoteka? Ja kao inzinjer poljoprivrede iz licnog iskustva znam da to nije tako, ne samo kod nas, vec i u najrazvijenijim zemljama farme zivotinja su uzasne. Pasterizacija je vise nego potrebna. To sto se gubi pasterizacijom daleko se nadoknadjuje osiguranjem da je krajnji proizvod zdrav za upotrebu. Uzmimo recimo vitamin D – u ljudskom organizmu su bitni D2 i alfa D3, a oba ce organizam napraviti ako se izlazete suncu pola sata dnevno. Kao za vitamin D, a tako i dosta drugih ststojaka ovde je prikazano sa ciljem spinovanja informacije, a ne sa objektivne tacke posmatranja. Usput danasnji savremeni nacini pasterizacije tipa UHT su daleko manje stetni za konacni kvalitet mleka nego kucno prokuvavanje, a konzumiranje mleka bez termicke obrade bi donelo za sobom visoke rizike od zaraze bakterijiskim oboljenjima. Autoru bih savetovao da pre pisanja ovakvih tekstova uzme osnove biohemije i procita bar Krebsov ciklus kako bi od prilike imao predstavu kako ljudski organizam funkcionise, da jeste procitao ne bi mu palo na pamet da pominje pirodoksin, cijanokobalamin itd.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s