Храна – кључ живота


Ја опет о храни и здрављу – ко о чему, баба о уштипцима (баш згодна аналогија). У ствари, можда не бих ни писао о овоме, да ме не није изненадила реакција моје околине на претходни чланак о млеку (види тамо доле један од претходних постова). Као да сам дирнуо у осињак. Уопште нисам био свестан (или крајње магловито – млечно) колико је то осетљива тема – колико предрасуда, незнања па чак и зле намере. И уместо да расправљамо о аргументима, већина напада од оних који се не слажу била је ad hominem (напад на личност а не на чињенице). И тако ето мене опет. У инат.

„Храна је лек“, рекао је сveggie-smilesвојеремено Хипократ, отац медицине на кога су сви у међувремену заборавили, а нарочито Медицина. Има још згодних и памнтих изрека, али нећу овде да их наводим, да не би се правио много паметан. А суштина је врло једноставна. Храна је наше гориво путем кога наш организам гради Живот и здравље. Запањујуће је колико људи врло води рачуна о томе које гориво сипа у резервоар свог аутомобила, истовремено показујући крајњу небригу (несвест) о томе шта „сипа“ у себе самог. И онда смо болесни, прерано умиремо и мучимо се на велику радост медицинске и фармацеутске индустрије. И ту се круг затвори.

Од памтивека људи су „знали“ да је храна кључ живота. Нема ту никакве мистике, помодних дијета, „алтернативних“ терапија или духовног просветљења. Циљ једења је да попунимо хемијске елементе од којих се састоје ћелије и ткиво нашег тела. Регенерација је један од најосновнијих природних закона у подручју органске хемије, а наше је тело “лабораторија” која ради на темељу органско-хемијских начела. Просто ко пасуљ. Храна коју једемо треба да храни и напаја енергијом ћелије и ткиво. Природа је дала човеку тако прилагодљиво тело, што се тиче подношења оптерећења, да оно може годинама да преживи са храном која шкоди телу, па и онда кад она годи његовом апетиту и његову непцу (обратитие пажњу на неприродну дебљину и изглед већина „гурмана“). Зато човек угађа свом апетиту и попуњава храном, најчешће ђубретом од индустријске и брзе хране, сопствене духовне празнине тако дуго док не почне дегенерација, како духовна тако и телесна. Јер да не заборавимо: тело је носач духа, а дух је носач разума. Зато је врста хране коју уносимо кључ за разумевање здравља.

fast food collection on on white backgroundУслед прекомерног обиља анорганске хране коју једемо – а то је храна у којој је уништена животна супстанца и енергија кувањем, индустријском прерадом, конзервирањем и другим поступцима – у нашем телу се скупља отпад, коначни производ варења те хране, много брже него што га ми и бактерије који су саставни део нашег организма можемо одстранити. Последица тога  је да вируси и бактерије налазе у нама плодно тло, у коме могу да се множе, на њихову огромну радост. Током њиховог размонжавања наш метаболизам одбацује отпад њихових насеобина на смеће, а последица тога је оно што ми називамо болешћу. И то је прави разлог постојања свих „аутоимуних“ болести за коју Медицина нема лека, већ угланвом лечи симптомеи уваљује нам скупе лекове који често погоршавају стање ствари.

Наше тело није у могућности да ствара органске ћелије уз помоћ анорганске (или мртве) материје. Оно мало органске хране (сирово или лако кувано поврће, воће, житарице или језграсте плодове) које унесемо обично ретко, или „уз пут“ у органском стању, није довољно да обнови ћелије и ткиво нашег тела, или да допреми хемијске елементе од којих се састоје ћелије као градивни елементи нашег живота. Морамо спознати да се граница преоптерећености досеже обично с 40 или 50 година, а то је доба у којој су постигнути зрелост и искуство, део у животу кад бисмо требали знати шта ће нам живот донети, истински цвет живота. Али то је и доба у којој већина мушкараца и жена утврђује да имају слабије тело, дегенерисано, неупотребљиво, које се креће према превременој старости.

9685667-baby-boy-preparing-healthy-food-isolatedЧовек је једино биће у животињском царству које без обзира на своју вишу интелигенцију претерано угађа свом апетиту на рачун свога тела и свесно негује свој апетит а да се не послужи својим здравим људским разумом или својом добром моћи расуђивања. Он радије прислушкује заводљив глас који га уверава да храна нема никакве везе са стањем његовог тела (и духа). Није чудно да се ми, без служења својом интелигенцијом управо тада кад смо достигли доба у којој је наше знање и наше искуство за нас од велике користи и када би смо заиста могли коначно да живимо, налазимо у једном телесном стању које је за старачки дом ако није већ спремно за гроб. Наша проблм је да знамо како морамо да променимо своје навике у исхрани,  да своје тело регенеришемо без много неугодности и без реакција које су оптерећујуће за нашу психу или за ситуације свакодневног живота. Промена навика укључује исхрану са много сировог и лако куваног поврћа, воћа, житарица и махунарки, а са минимумом меса, млечних производа и животињских протеина (до 10% у исхрани). Колачи, пекаре, теста, газирана пића, брза храна и претерани алкохол,немају места у исхрани. То нам омогућује да постигнемо здраво тело пуно живота и без болести. Зато негујте своје тело и дух правилном исхраном. То је увек у вашем интересу.

Advertisements

2 мишљења на „Храна – кључ живота

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s