Сркни и цркни


Дошла деца из школе и донела нови слоган: „Ћале `еси чуо нову рекламу за МЛЕКО – СРКНИ И ЦРКНИ!“. Хахахаха….Смејао сам се цео дан. А све поводом најновије масовне панике због АЛФАТОКСИНА (пермутација намерна: наиме, цео дан је сутрадан по избијању афере са млеком, водитељка једног градског радија  читала у вестима АЛФАТОКСИН. Нисам могао да верујем да су такви мамлази и нико да је исправи. Но то је србија, шта да се ради).

curtainЕлем, нови баук звани АФЛАТОКСИН је стигао у нашу Проклету авлију. Страх и ужас. Катастрофа. Масовни помор. Јауци невиних. Психократе на власти дрече на сав глас, кувају отровну чорбу у којој ће да подаве супарнике. Ко је крив? Хоћемо јавно погубљење на теразијама за троваче нације. Скоро сам се најзад сетио на шта ме ове наказе на власти подсећају: то су она иста неваљала и неваспитана деца која су у вртићу отимала играчке од других и тужила се мами кад деца нису хтела се играју са њима. После су порасли па су играчке заменили пиштољима и банкарским махинацијама, ал су у суштини остали исти. Недојебано друштво без стида и образа, жељно златних клозет шоља. Особе психопатске структуре личности којима је деструкција и уништавање других смисао живота. Бљак.

И тако, најновија хорор сапуница (у недостатку неког опаког вируса, или планетарне катаклизме), сеје страх и панику међу робљем. Сељаци вриште да су упропашћени и праве перфоманс (ивент, пардон) просипања млека на плочнике испред државних зграда. Народ кличе и тражи правду. Министри демонстративно пију отровно млеко на телевизији. Медији задовољно трљају руке, прилика да оправдају сопствена злодела и егзистенцију. Велики мајстори управљачи задовољно се смешкају и уживају како су ови локалци из Проклете авлије савладали домаће задатке. А у позадини најновије масовне хистерије, колонијални трговачки лоби и домаћаквази елита играју своју стару игру и задовољно трљају руке: сјебаћемо конкуренцију, има да увеземо страно млеко,подавићемо ове домаће зомбије у афлатоксичној пари, живела увозна ГМО храна, јебеш ову домаћу стоку. Нек СРКНУ И ЦРКНУ.

Ту и тамо слабашан глас понеког разумног србина усудио се да пита: ако је овај афла отров у млеку, шта је са осталом храном у којој је завршио онај кукуруз: месо, брашно, прерађевине, сиреви и блабла. Нико ништа. Нема одговора. Сад је млеко на тапету, после ћемо да видимо за то друго. О тровачима воћа и поврћа пестицидима да и не говоримо. Пуни смо отрова,  тако да мало тог афла дође као зачин. Нек иде живот, ионако је само један.

Мени се лично баш јебе за млеко – не пијем га одавно, још од кад сам спао са мајчине сисе. Месо углавном заобилазим и гледам из даљине. Сир једем од овце и козе. Безбедан сам. Уживам. Пара немам па ме то ни не брине. Чекам да уђем у европу па да процветам. Ови што живе у Проклетој авлији нек СРЧУ И ЦРЧУ. Ко им је крив што воле млеко и краве. А и не морају да једу баш сваки дан. Од тога се постане лењ.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s