Ружно


maskaЈесте приметили по улицама како је народ поружнео у задње време? И то није она „природна“ ружноћа, оно кад се родиш толико несиметричан и наопак (грозни зуби, деформација лица, енормна дебљина или крива кичма). Не. Не говорим о томе. Говорим о лицима људи. О онима који су до јуче били нормални. Просечни. Неки чак и лепушкасти. Симпатични. Преко ноћи су неки од њих поружнели. И то у лицу. Добили су неку гримасу, дубоке боре, упале и празне очи, нешто чудно. Уопште не личе на себе. Да их не знам по имену никада их не би препознао. Чудо једно јер то нема никакве везе са крштеницом и одржавањем. Ова загонетна Ружноћа је напала и старо и младо, и коси без разлике и пардона.

Други су, пак, остали исти, а неки су се чак и пролепшали, богу хвала. И то је почело да ме копка. Како једни овако одједанпут постали ружни, а ови други ништа. Остали исти. Дуго сам мозгао о томе, буљио у огледало да ухватим те трагове и код мене, трагове ружноће, жив сам се препао. Чак сам и проверавао старије фотографије са садашњим стањем да видим да ли је и мене ухватила та необјашњива ружноћа. Гњавио сам пријатеље, рођаке и познанике да ми искрено признају да ли сам поружнео. Кажу, ниси, шта си бре запео, сјаши већ једном. Можда ме лажу, или само желе да ме скину с врата. Можда их је страх да ми кажу истину у лице, а можда их и баш брига. Кажу, пут до Аушвица је био поплочан равнодушношћу. Тако је и са Ружноћом, ово, специјалном.

И онда ми је одједанпут синуло. Ова ружноћа нема никакве везе са старењем, исхраном, болешћу или физичким стањем организма. ОВО ЈЕ ДУХОВНА РУЖНОЋА КОЈА ИЗЛАЗИ НА ЛИЦЕ. Зло које је наједанпут постало видљиво на лицу. Попримило свој посебан израз. Злобе, пакости, себичлука, лошег карактера и духовне празнине. Код неких, оних најпокваренијих је једва приметно, код других врло уочљиво. То је занимљиво. Али и једни и други га имају. Ту Ружноћу карактеристичну за људска бића. И кад мало боље размислим, стварно има везе та Ружноћа са духовним стањем у које су многи упали не по рођењу већ по овој Содоми и Гомори која нам се дешава у последње време. Нови средњи век. Духовна и материјална беда. Када се накалеми на постојећи слаб карактер добијш Ружноћу у свом чистом облику. Помислих, ово је крај, пропали смо начисто. Јер, кад се једном ова Ружноћа усели у тебе, повратка и спаса нема.

Сад идем улицом и гледам у под. Тако ми је лакше. Јер, ако подигнем поглед, одмах га видим. То Ружно.

Advertisements

Једно мишљење на „Ружно

  1. „Доријанизација“ духа нашег доба вреба непрестано.
    Остати имун – никада није било лакше.
    Посебно ако смо вешти да уочимо ружноћу.
    Поздрав.
    И честитке за одличан текст.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s