Отисак срца у прашини


Разговарају две клинке у кафићу: „Јел идеш негде на море?“ Друга одговара: „Не знам још, нисам одлучила. А ти?“ „Ја идем“, каже прва, „дечко ће да ми приушти“. ПРИУШТИ. Ова цртица из живота ми је зазвонила у ушима. И подсетила где ја то живим. И докле смо стигли. Пропадање, пре свега духовно и морално нема краја, очигледно. Све до физчике деконструкције.

Heart frame.  Children drawing.За свако људско биће глад није страшна. Страшна је духовна празнина која на видело избацује сву страхота пропадања човека.Први сигнал је морални пад. Када хоћеш неког да поробиш, прво му узми памет. А памет нам свакодневно узимају преко медија и система (квази) образовања и од нас праве корисне идиоте. Преко банака нас држе у дужничком ропству. Себичлук царује на све стране. Јесте приметили колико усамљених жена и мушкараца има око нас? Деца расту без једног или оба родитеља и постају мали егоистични монструми, којима су фејсбук и твитер замена за родитеље. И којима треба неко да им целог живота нешто ПРИУШТИ.

Острвили се и жене и мушкарци. Мисле да је секс исто што и љубав. Кад престану да се јебу онда комотно могу да умру. Јер живот више нема смисла. Продали смо душу Луциферу за мало сребрњака. Љубави, верности, оданост и жртва су празне речи из неких прашњавих књига које нико више не чита. Јер, кад хоћеш да му узмеш памет, прво му узми језик. Тако људско биће престане да мисли и полако се угаси. Када му узмеш религију, и морални вредносни систем замениш популарном психологијом која човека смешта у центар света, он помисли да је Бог. И роб који воли своје ропство. То је суштина. На крају ће испасти да смо заклали  вола за кило меса.

У таквом свету корисних и некорисних идиота, за љубав и суштинске људске вредности једноставно нема више места. Али ипак. Остали су неки трагови који дају наду да ће, када ова Смутна времена прођу, свет ипак ићи даље. У то име, ево један поклон. Песма коју су сужњи слични нама некад певали и и преживели. Можда ћемо и ми. Отворите флашу бурбона, извадите своје срце из прашине и прочитајте. Поучно је и разгалиће вам душу. Лаку ноћ.

пакао и рај
Сви су се само драли на мене,
Презирали ме као штене,
Сви оговарали, сви варали,
Сви су се само драли на мене.
Ђаво ми рече: „Такви ми фале –
За молитву си премлад, брале!“
Ако се ђаво са тобом качи,
Библију само на њега заврљачи.
Враг има обућу грдног кроја,
Не припазиш ли, очас је твојa.
Ђаво је као змија у трави,
Што хришћанину ради о глави.
Враг гунђа и кад бди и кад дрема,
Јер му из пакла излаза нема.
Враг бесни, ја му стајем на муку –
Једна душа му клизи из руку.
Ишао право ил некуд скрето,
Враг ти за петом ко бесно псето.
На врелом троношцу ђаво седи,
Гуз му се жари а глава леди.
Advertisements

3 мишљења на „Отисак срца у прашини

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s