Писмо пријатељу


 

Драги мој пријатељу,

Пишем ти ово писмо иако сам пас, твој пас, и надам се да ти не смета то што сам одлучио на овај начин да ти кажем оно што сам одувек желео, али нисам знао како. Прошло је већ три године од како си ме у кутији донео кући, сећам се оног мајског топлог дана док сам стајао на картонској тезги на углу лондона и кнеза милоша, а поред мене је била моја мала сестра коју је неколико тренутака пре него што си ти наишао однела једна ружна жена. Имао сам само два месеца. Сестру нисам више никада видео и било ми је страшно што сам остао сам. А онда сам угледао тебе, и знао сам да смо један другом некако суђени. У мноштву туђих лица, додира, гласова, твоје очи су среле моје и ја сам знао да си ти мој. Мој пријатељ. И да ћу ја бити твој пријатељ до краја живота.

Видим и да си ти знао, само си то разумео тек много касније, онда када је и теби било много тешко, али ту сам био ја да те разумем и да те утешем како знам и умем. Имали смо, драги мој пријатељу, пуно лепих и ружних тренутака, нисмо се увек најбоље разумели, што за твоју врсту и није много чудно, али ја знам да си се трудио, и да ме волиш, што мени највише значи. Кад сам ти појео омиљене каблове, кад си ме први пут ударио, а ја ти опростио, као што увек праштам, па све до прве коске јунеће коју си ми донео, ја сам увек знао да је то пролазно и да наше разумевање и пријатељство ништа неће раскинути.

Иако са био тек пети у нашем чопору, остале женске штенце сам пазио најбоље што сам умео. Чекао сам их после школе и крао њихове омиљене плишане играчке иако су се много љутиле, а ја само хтео њихову пажњу и љубав. Спавао сам испод њиховог кревета онда када је грмело и кад сам се највише бојао. И чекао вас да се вратите кући срца пуног стрепње да ли ћу вас опет видети. Понекад сам их доводио у ред, кад су претерале, јер у чопору мора да се зна ред, тако је увек било. И данас је моје срце уз њих, у то нема сумње, јер оне су увек део мене.

Оног дана када нам се чопор растурио, нисам одмах знао шта се десило, то ти признајем. Једног дана само су отишле и нису се вратуле. Требало ми је времена да схватим да више никада женски штенци неће доћи и да смо остали само нас двојица. Знам колико ти је било страшно и зато знај да сам ја увек уз тебе. До краја мог живота. И знам да ћеш ти увек бити уз мене, до краја мог живота. Видео сам то још онда кад сам био болестан, тешко болестан, сећаш се, а ти ме носио код ветеринара и био уз мене. Наше пријатељство и разумевање је јединствено и оно нам дај снагу да истрајемо. Ја то најбоље знам, јер сам већ нешто слично доживео оног дана кад су нас одвојили од мајке, потрпали у кутију и заувек однели из нашег дома.

Гледам те, мој пријатељу ових дана, и видим колико ти је тешко да се разумеш са осталим двоношцима. И видим да у твојој врсти постоје многе ствари које ми пси не разумемо. То што радите једни другима ствари које ми нашој врсти никада не би ни помислили, јер и сам знаш: само од коске се у твом свету не живи, и то је оно што вас разликује од нас. Али, изгледа ми да су многи твоји гори од ових мојих, јер је коска једино зашто и живе. А то је тужно, јер ми ипак нисмо исти: то ти је као кад би се ја претварао да сам мачка (а знаш колико их волим) и убедио друге да су мишеви главни разлог нашег постојања. Зато главу горе, јер љубав, поштовање и разумевање је једино што у овој великој штенари може да се мери. Љубави без пријатељства нема, и то је оно што нас спаја и раздваја, чак и када су у питању наше две врсте, зашта сам ти ја живи доказ. Зато немој да патиш, јер онај ко не уме да воли не уме да поштује, не цени оданост, жртву, и радост успеха других. Тај гледа само себе. А ту љубави нема, већ само жал за самим собом коју ви двоношци волите да зовете љубављу. А у ствари волите коску. И то што маснију. И знај: од коске се увек загрцнеш, пре или касније.

Драги мој пријатељу, извини ако је ово писмо мало збркано, а рукопис још гори, шапама се тешко пише, а мисли се роје, једна другу стижу. Код нас паса, није баш уобичајено да пишемо људима, али свако правило има изузетке, зар не.

Увек твој Меда.

 dog foot

 

Advertisements

4 мишљења на „Писмо пријатељу

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s