Колачић среће


dete resetkeДошли ми потомци на викенд, комада 2. И то онај прописани од стране ВЕЛИКЕ МАМЕ. Да се зна ред. Очеви виђају децу викендом. Ваљда то тако треба у СВЕТУ. А ми смо свет, додуше како за кога. И тако ја као сваки салонски отац, банкомат по потреби, трудим се да одржим емотивну везу са децом и привид ПОРОДИЦЕ. Што год то значило у свету у коме је породица постала нужно зло, реда ради, због затуцаног комшилука и гриже савести. У коме жене презиру мушкарце и саме себи рађају децу.  У коме бивше жене имају нове ДЕЧАКЕ, а бивши мужеви шетају нове ДЕВОЈКЕ. Треба да се живи, јеби га, пумпај сине, дај паре, нек иде живот. Увек је негде другде боље.

Гледамо ТВ. Неки филм, амерички наравно, у коме дефилују педери, лезбејке и неки недефинисани, не можеш да их ухватиш ни за главу ни за реп. А као породична драма. Шатро. И нико не пуши, то сте ваљда већ приметили. Цигарете НО. Нормалан брак НО. Љубав НО. Итд.

„Тата, шта су то педери и лезбејке“, пита млађи потомак, женског пола.

Уф. Где ме нађе, мене конзерву, реликт из прошлог века, балканског примитивца. Имам досије у социјалном да сам насилник.

„То су они ненормални“, испалим ја и одмах се угризем за језик. Осећам се кривим. Не волим педере. Ни лезбаче. Ни оне ТРАНСНЕШТО. И одмах схавтим да сам усрао мотку. јебеш искреност. Требао сам говно да увијем у нешто.

„Није тачно“, каже старији потомак, такође женског пола. „И они имају право да живе, само су другачији“. Видим, љути се. Тинејџер у покушају. Са осећајем ПРАВДЕ. И људских права. Одрасло дете са педерима и лезбејкама у позоришном бифеу. Њена мама каже ДА ЈЕ ТО ОК. Баш су занимљиви и необични. Тако креативни. Штипају се за брадавице и гузице док пију пиво између две представе.

„То није нормално“, опет кажем ја. „Мушкарци и жене су створени да живе заједно, праве децу и имају породицу“, понављам неубедљиво под испитивачким погледом два пара очију. „Није нормално да се принц заљуби у краља, сећате се бајке о принцези“, потежем врхунски аргумент.

Пауза. Видим не верују ми. Ово млађе још и можда, сећања на бајке су још свеже, ал` ово старије јок. Фејс и филмови су учинили своје. Гледа ме са презиром,али још није сасвим сигурна. „Шта фали да се држе за руке док иду улицом и љубе се. То је кул. Свако има права да живи како хоће“, дува кроз нос и мало поцрвени.

„Има, кажем ја, ал какве везе то има са сексом? Свако у кући може да ради шта хоће, у своја четири зида, што мора да парадира улицом са својим сексом? Онда би требало и ми да парадирамо и правимо политику од тога“, изрецитујем у једном даху и колутам очима да бих био уверљивији. „Па јесте“, каже она, сад није баш сасвим сигурна. Али последице слика из бифеа остадоше трајно урезане у мозгу. МТВ је чудо, утицај окружења још и више. Ех, генерацијом моја. Где сте сад кад треба?!

Сетиих се једног чланка о половима, породици и тим глупостима, који ми је послао један пријатељ. Тамо сам сазнао да се у Норвешкој већ много година реализује ДРЖАВНИ програм ПРОМЕНЕ деце из обичних ДЕЧАКА и ДЕВОЈЧИЦА у ДРУГЕ особе. Какве?

То је питање над питањима. Са тачке гледишта мене примитивца, постоје само два ПРИРОДНА пола – мушки и женски. Је ли тако?

Али сва несрећа је у томе што је за сав остали западни свет тај поглед ДАВНО застарео. Нови модерни психолози, социолози па чак и психијатри заговарају ЛАЖНУ идеју, да природни пол УОПШТЕ не постоји и никад није ни постојао. То је била ЈЕДНА ОД заблуда хришћанских моралиста. Сада је Њу Ејџ, бато, модерне психотерапије, карме, Хелингер, брачна комуникација, асертивно, пут у Праг за 300 евра, бог те мазо. Садо мазо. Читај даље и учи да будеш модеран.

Нељуди тврде да, у ствари, ПОЛОВА има много више. Прво је била избачена идеја да је тих – социјалних полова- било 6 или 7. Али сада је та бројка порасла неколико пута и приближила се око ДВЕ ДЕСЕТИНЕ разних полова. Лудило, кажете? Не. То је реална ДРУГА ИДЕОЛОГИЈА. И та Друга Идеологија је постројена на парадигми не природног, нормалног, већ неког “неприродног“ СОЦИЈАЛНОГ пола. То јест, она је постројена на идеји да пол, не само да може да се мења, већ се и МЕЊА искључиво из неких чисто социјални разлога или социјалних улога.

Аутори те идеје мноштва полова били су изопаченици. Сваки НОВИ пол они су почели да повезују са другим видом изопачености. Просто говорећи, изопаченици су избацили идеју да се пол одређује по ОБЈЕКТУ са којим се има телесни однос. Изопаченици су реч “пол“ ЗАМЕНИЛИ сексуалном орјентацијом. Ако је изопаченик сексуално орјентисан на децу, то је његов ПОЛ – “педофил“. Ако је изопаченик сексуално орјентисан на животиње, то и јесте његов ПОЛ – “зоофил“. Тако то изгледа у грубо. Постоје међу изопаченицима они који су одмах орјентисани и на децу и на животиње. Такве особе су сами изопаченици назвали КВИР (уврнут, изопачен).

На тај начин је била вештачки произведена “лингвистичка чистка“, растурање нас – “мушкараца“ и “жена“ из културне средине. Зато није ни чудо што су традиционални “мушкарци“ и “жене“ у западном свету, постепено почели да се посматрају као рудименти, остаци старог, застарела класа, људи “друге врсте“.

Већ одавно реч “природно“ за све нас се НЕ КОРИСТИ. Уместо њега је убачена друга реч – “стрејт“, што значи буквално – “прави“. То јест ви и ја смо – “стрејтери“. Шта је то? Ништа. Празнина. “Стрејт“ – то је збир звукова који ништа не значе, без икаквог архетипа, без корена, без материјалног еквивалента. Данас се МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ, да се вештачко лингвистичко избацивање ПРИРОДНОГ пола у западном свету ИЗВРШИЛО и скоро потпуно је ЗАВРШЕНО.

Уништење природног пола у лингвистичкој равни – то је био први корак.

Други корак – уништење природног пола у званичним документима. Мултитолерантни западњаци су направили други корак за избацивање природног пола из свих званичних папира. А пре свега из ПАСОША. Добро сте чули…

Пар година у назад нико није приметио како је у Аустралији и Новом Зеланду, као пробни светски пројекат, био заведен ТРЕЋИ ПОЛ.

Шта је то? До тог тренутка у пасошу, у пољу “ пол“, биле су само две могућности – “мушки“ и “женски“ пол, т.ј. била су ДВА поља и у једном од њих је стајала ознака.

А сада квадрата у пасошу има ТРИ. Трећи квадрат је обележен словом “икс“.

Тај трећи пол СУ ВЕЋ, осим у наведене две државе, увели на Тајланду, а од 1. новембра 2013., то треће поље ће се појавити у пасошима, прво НЕМАЧКЕ, а затим убрзо и у земљама свих других држава Еврозоне.

А онда ће, у врло кратком року, то поље “икс“-пола ПОТПУНО ДА ИЗБАЦИ наш и ваш природни пол из званичне документације целог Запада.

Прво ће сви изопаченици бити записани у трећем пољу “икс“. Затим они неће бити задовољни тиме што у њиховом пасошу стоји апстрактно слово “икс“. И онда ће изопаченици свих врста завикати на ЦЕО СВЕТ  о тзв. “правима човека“ на своје слово, своје сексуалне оријентације. И онда ће се у трећем пољу наћи слова “л“, “г“, “б“, “т“, а затими других “група“ сексуалне орјентације, које се множе не дневно, него сатима. А пошто пасош није од гуме, то ће наше и ваше квадратиће “м“ и “ж“ једног красног дана да ЗАБРАНЕ. Или ће они сами да ишчезну као непотребни. Или ће их избацити из било ког другог разлога. Није битан сценарио, крај је ЈЕДАН – уништење нашег и вашег  природног пола из званичних докумената,  нове особе ГАРАНТУЈУ. То је питање времена.

Трећи фронт уништења пола је физичка раван. Запад напада нашу децу, трудећи се да им усади нетрадиционалну орјентацију од рођења. Ако родитељи нису покорни и противе се томе, Запад је решио да ОДСТРАНИ РОДИТЕЉЕ из процеса васпитања потомства. Одузимање деце у модерној Европи и по целом Западу сада је решено да се обавља одмах ОД ДАНА РОЂЕЊА. Помоћу те јединствене јувенилне казне – принудне предаје потомства држави – ликвидирана је категорија родитеља и УНИШТЕНА  породица као ћелија друштва.

Филм на ТВ је одавно исцурео, а потомци отишли на Фејсбук. Ништа од овога им нисам рекао. Можда ће једног дана нешто чути о томе. Ипак, само можда. Овом злу се не можеш одупрети, сувише га има и сувише је отишло предалеко. Ал можеш да урадиш једну ствар. Да не пристанеш.

Причате ли ви са вашом децом? Причајте. Али прво се дефиншите. Ког сте пола. Завирити у гаће више није довољно. Мораћете да консултујете стручњаке. Док не буде касно.

Advertisements

7 мишљења на „Колачић среће

  1. Možda imam „sreću“ što nemam potomke kojima sve ovo treba da objašnjavam..sestra je klince vodila da gledaju „Paradu“ i nije im se dopala. A ona je želela da im pokaže razlike i da treba da budu tolerantni kad odrastu. Malo smo se svađali oko toga. Inače, ovo je dobar tekst, baš dobar, otvara prostor za diskusiju. Pozdrav i sve najbolje!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s