Отац на службеном путу


ПРИРУЧНИК ЗА МУШКЕ СТРВИНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ ОЧЕВИ СВОЈОЈ ДЕЦИ

divorce

Коначно сам укапирао да живим у мушком свету у коме доминирају жене. Оне су угњетене, њих мушке стрвине бију, не дају им да живе, примитивци, и Бог је мушкарац, зло и наопако, држе све паре, оће само да јебу и одјебу, себичњаци, не дају паре за алиментацију, оне су МАЈКЕ, а они воле да се курвају (оне воде љубав), они кретени не плачу, ми ЖЕНЕ правимо сисе и дувамо уста, идемо на психотерапије и радимо на себи, а они су ДЕЧАЦИ што трче за лоптом, серу о политици, лочу пиво  и воле да се играју рата…

Све је то срање. Сувише црнобело. Жвака за просечне мороне који имају једну вијугу више од кокошака па не серу по дворишту. Свет се дели на глупе и паметне људе без обзира шта имају у гаћама. Све остало су бескрајне варијације на исту тему. Шума од које не видиш дрво. И онда се зајебеш. И све то и некако док не улетиш у БРАК. И добијеш потомке. И док она једног дана не дигне сидро јер: занемарујеш је, не јебеш довољно, конзерва си, не волиш Хелингера и Фројда, досадан си, не умеш да комуницираш,  немаш паре, итд….Ако ниси права стрвина већ имаш неку ГРЕШКУ (нпр. волиш децу, оћеш да будеш родитељ, стало ти је да ИНВЕСТИРАШ у потомке, што паре, што духовне и моралне вредности), НАЈЕБО СИ КО ЖУТИ.  Испадаш из шеме. Вириш ко ексер. А систем и океан глупака то не воли. Систем је направљен за ПРОСЕК. Не занимаш га. Ил се учипи ил ИСПАДАШ. И ту почне права ДРАМА. Тада те гадна страна ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ, себичност, похлепа, глупост, празнина…удари као брзи воз. Зато прочитај овај мали водич кроз материју, који су писали несрећници попут ТЕБЕ.

1

Деца се у 90% случаја додељују мајкама. Сматра се да су оне по дефиницији БОЉИ родитељ. То што она има СИСУ док доји је једна ствар. Шта има у глави, о чему (не)мисли, какав јој је систем вредности и морала, то никог не занима. Заштићена је ко бели медвед. Ти у најбољем случају можеш да се извучеш са етикетом насилиника у центру за социјални рад. Ако будеш сувише инсистирао на деци, ако оћеш на силу да решиш проблеме, промашио си тему. Не може. Ко те јебе. Ти си мушка СТРВИНА по дефиницији. Ако је она СКОТ на квадрат, бежи главом без обзира. Има МОНСТРУМА које не би желео да сретнеш ни у најгорем кошмару. Са таквим ћеш највероватнији заглавити робију. И деца ће да те омрзну за цео ЖИВОТ.

2

Отац се у систему води као НЕродитељ. Он има права само да виђа децу викендом, кад се њој дигне курац, кад јој је згодно, кад она сматра да је правилно (ако уопште нешто сматра, то је већ деликт мишљења) и да даје лову. Банкомат на две ноге. То што мушкарац не живи са потомцима, што му се топи емотивни однос са рођеном децом, нема физички конакт са њима, не може да учествује у њиховом свекодневном животу, то нема везе. Систем сматра да си сувише глуп и недорастао том задатку, МАЈКЕ су увек боље, чак и када су психички болесници, алкохоличари и наркомани. На суду немаш никакве шансе, знају то оне врло добро, па могу да те јебу ко санску козу. Адвокати увек узму кајмак.

3

Обрати пажњу. Након развода деца стекну статус брачне ИМОВИНЕ. Трагично. И постану оруђе њене прикривене или отворене ОСВЕТЕ. Средство да те цуца, извлачи лову и покаже како ниси ништа научио, скоте један. Једини лек је да НЕ пристанеш. То боли, али је дугорочно здраво за твоју децу и тебе. Бори се да будеш са њима. Зови их телефоном стално. Чекај испред школе и идите на сок ил ћевапе. Дај пример квалитетног живота сопственим начином живота, понашањем и разговором. Кад порасту, надај се да ће укапирати ствари.

4

Врло је мало парова који могу да постигну ДОГОВОР око заједничке деце, односно договор око тога како ће се понашати после развода, и који успевају да покажу својој деци да их и даље ВОЛЕ без обзира што не воле маму или тату. Ово је ФРАЗА коју ће сваки психолог,  или брачни саветник, да ти изговори. И да не трепне. Кад то чујеш знај да си награбусио. Јер, по дефинициј, јебе се њима, они само одрађују свој досадни посао, јер капирају да ништа не могу да ураде. Пошто ти ниси цивилизован, односно довољно глуп да пристанеш на статус кретена, ово не важи за тебе. Игнориши. Да сте могли да се договорате вероватно се не би ни развели. Овако пошто си постао АУТ, барем буди ИН,стисни муда и буди ЧОВЕК.

5

Бивше ЖЕНЕ ће очевима своје деце говорити да нису заслужили да виђају децу, уколико он има нову везу или брак – да неће дозволити да дете проводи време са неком КУРВОМ, ако је добио још деце да сада има „нову“ децу, а његову љубав према детету ће мерити искључиво кроз висину АЛИМЕНТАЦИЈЕ. Ако је цивилизована, она ће бити достојанствена МУЧЕНИЦа, а то ће између редова да говоре, речима и делом, њене неудате другарице, оне које су у несрећним везама, недојебане НАКАЗЕ у физичком и менталном смислу, феминисткиње које воле да се јебу а МРЗЕ мушкарце из разлога којег си ти никада не би сетио. Да плаћаш мораш и зато улажи ПАРЕ мудро у школовање твојих потомака. Њој паре немој да даш, пошто никада неће бити ДОВОЉНО и увек ћеш бити циција, говнар што год да урадиш или не урадиш. Али на ДЕЦИ не штеди јер они су твоја будућност коју више немаш.

6

Све оне пре или касније нађу ДЕЧАКЕ, обично неке куропатнике којима одговара фрустрирана жена са једном, две или више приколица. ДЕЧАЦИ су неспособни да нађу слободну жену, са којом ће засновати ПОРОДИЦУ. Они су обично млађи ликови, којима се диже патка на лудаче које мисле да су ухватиле универзум за МУДА. Да су центар света, а памет им се исцрпљује на психо сеансама код исто тако недојебаног ГУРУА. Ако ти се то деси, буди СРЕЋАН. То је тренутак када њен фокус прелази на новог несретника који постаје центар пажње. Ти си на добитку. Ако ти није мрско, однеси им кафу у кревет. Јер, ти си спашен. Отвори бурбон и прослави МУШКИ.

7

Ако си имао ПЕХ да правиш децу са таквом женом, немој да имаш ни мало илузија да ће ствари да  се ПОПРАВЕ. Што се криво роди то се не исправи. Од говна дирек не бива, кажу Срби. Реши се тих заблуда што пре, биће боље и за тебе и потомке. Јер испод углађене фасаде незаштићене и слабашне новопечене САМОХРАНЕ мајке, увек лежи мали монструм који ће ДЕЦИ говорити да тата то није смео да им уради, да их тата више не воли, да има „нову“ децу, лагаће да немаш времена за њих, да си себичан и незаинтересован, да не знаш ни како им се разредна зове, учиће дете да свој однос са оцем такође мере кроз новац, говориће најлошије ствари о човеку са којим је до јуче живела, гужвала чаршафе и са којим има децу. За такве себичне ликове ништа не постоји осим њих самих. Оне су саме себи довољне, и сви други морају да раде за њих: деде, бабе, другарице, дечаци. Оне су друже само са горим од себе, јер тако могу да уживају у својој нереализованој личности. Процени по њеним делима и знаћеш са ким си имао посла. Реши се илиузија, у супротном има да пропаднеш, а можда и направиш неку глупост, због које ћеш се касније горко кајати.

8

Треба да знаш да детету, чак и када ти то не каже, јер најчешће не сме због њене реакције, отац непрекидно недостаје. И да једнога дана, када дете одрасте и када само буде могло да одлучује да ли ће виђати оца или не, моћи ће само да види и разуме право стање ствари. И знај, свака акција има и своју последицу: ако она успе да затре све односе и убеди децу да их отац није волео самим тим што није волео њу, све ће се то кад тад окренути против ње. СИГУРНО. Јер, сети се оне старе изреке: када дедови једу кисело грожђе, унуцима трну зуби. То је ЗАКОН живота. За то не мораш да идеш на групну психотерапију и гледаш онај кретенски филм „Тајна“. Довољно је да се осврнеш око себе и укључиш мозак.

9

Буди одговоран, животињо. Ово је омиљена гадост коју ти сервирају брачни саветници, судије, њена ближа и ужа фамилија. При том нико не мисли да ти, који виђаш децу једном или двапут недељно, просто немаш никаквог утицаја на њихово одрастање и васпитање. То је и по законима физике немогуће. Ти си тај коме је кућа празна 5 или више дана у недељи. Са децом имаш минимални емотивни контакт, који је с временом и њиховим одрастањем све мањи и мањи. О утицајима ЊЕ да и не говорим. Као да си ствар. Постанеш таксиста који довози и одвози како се њој дигне, и у складу са ЊЕНИМ плановима и обавезама. И онда то зову очинска љубав. Да даш лову и да ћутиш. Јер си кретен. Зато се не обазири. Немој да будеш љигави шофер који ћушка паре, купује крпе и мисли да је тиме испунио своју очинску дужност. Бори се да деца припадну теби.

10

Ако волиШ своје дете, НЕМОЈ да дозволиш да ти Центар за социјални рад уређује виђање са њим, већ са дететом направи договор о виђању који не би требало да се сведе на сваки други викенд или свако друго летовање, већ треба да се деси онда када отац и дете то желе. Ту ће бити густо, јер њој тако измиче главни алат да те кињи и  лечи своје комплексе велике МАМЕ која све зна и све уме. И то боље од тебе. Јеби га, тако је њој говорила њена мама, ко ти је крив што ниси гледо њену фамилију кад си гуро ону ствар где не треба. Сада је касно. Овај крст има да носиш до краја живота. Али не одустај. Воли своју децу и причај, договарај се са њима. Они су део тебе. Ако успеш да им будеш добар отац, ако им даш своју љубав, они ће знати то да цене, и вратиће ти стоструко. И то је гвоздени закон живота.  Запамти: паре нису важне, важно је да волиш своју децу. Свим срцем. Деца то увек знају, чак и када нису праведна према теби.

***

Ако си опште стиго до краја овог малог приручника, значи да си већ отац на службеном путу. Ако ниси, занемари. У сваком случају, памет у главу, ако хоћеш да твоја ДРАМА има срећан крај. Уз мало среће, то и може да се деси. Твоји гени су негде тамо у спољном свету. Они живе и носе твоју причу у будућност. Немој да зајебеш ствар. Било би стварно штета.

Advertisements

49 мишљења на „Отац на службеном путу

  1. Ukoliko ovo čitam kao književni uradak, onda nemam problem. Čak mi se i sviđa. Kao skenirao si stanje i osećanja jednog ili više očeva posle razvoda.

    Međutim, ako je ovo štivo više „eseističkog“ karaktera, bojim se da bi nas rasprava odvela na put „jedenja“ posta, odnosno bila bi predugačka, preopštirna i sasvim bi nadišla okvire jednog ovakvog medija.

    • да просто као једна мала скица преломљена кроз лично искуство…можда сам био мало преопширан, понеломме,штаје ту је…хвала на коменту, много ми значи 🙂

  2. Bila sam u situaciji da ovu priču sagledam i sa jedne i sa druge strane, tj.u slučaju oca kome je dete „oduzeto“ baš na način kakav opisuješ, gde se ja pojavljujem kao „zla maćeha“, a u drugom slučaju, gde sam ja samohrana majka deteta kome nije zabranjivano da viđa svog oca, ali je otac izbegavao nju. Velika dečja tuga u oba slučaja. Dve različite devojčice, iz dva različita pokušaja braka, koje su danas „sestre“, ako je moguće i ako mogu da kažem, i više od toga. Devojčice koje danas imaju još brata i sestru.

    Moja priča je dosta složenija, ali najvažnije od svega je da je sve to iza nas. Vremenom sve dođe na svoje mesto. Nisam sigurna da li je ovo priča iz tvog iskustva, ali ukoliko jeste, ti budi siguran da se svaki trenutak upornosti koji ulažeš, vremenom isplati, višestruko.

    Daću sebi slobodu da ostavim link ka jednom od svojih prvih postova, obriši ga ako ti smeta, ali ga svakako pročitaj ako ti ne oduzima isuviše vremena. Pozdrav i sve najbolje. http://www.charolija.com/svasta-nesto/jesu-li-stavljeni-katanci-na-njihova-srca/

    • хвала ти, чаролијо много, твој посто и искуство мни много значи…какве год да су судбине, деца су ту увек најважнија и љубав према њима. то јеи поента 🙂 поздрав и читамо се!

      • Nakačila sam ti se na blog, čitam i uživam, kao što odavno nisam. Sve je manje dobrih priča i blogova sa dušom, tako da sam se baš obradovala tvom blogu i pisanju. 🙂

  3. Tekst je odličan. Jeste veoma ljut i ogorčen, ali to je autentično pisanje, bez ulepšavanja, bez momenta da se zastane i razmisli šta će konzervativna sredina da pomisli. Jedino tako treba pisati. Slažem se da se mnogo žena krije iza funkcije majke. Da se razumemo, mnoge su i postale majke samo da bi mogle da se sakriju. Isto tako, mnogi očevi su postali tate slučajno. Prosto, život je tako uređen – nema načina da se proveri kakav će ko biti roditelj dok to i ne postane. Neke to iskustvo oplemeni, neke ne. Moramo da se borimo za svoju decu. Ona će nas dobro razumeti i nepogrešivo će znati ko je dobar i požrtvovan roditelj. Sve najbolje Vam želim. Iz sopstvenog iskustva znam da postoji svetlo na kraju tunela, ma kako stvari u jednom trenutku izgledale strašne.

    • вера, хвалана овим изузетним речима, у право време и на правом месту. то што је стил мало сиров, можда недоследан и сл, јесте мојаодлка да пишем из срца и право у срце. и хвала на оптимизму, увек нам је потребан 🙂 🙂

  4. Moda bih mogla mnogo toga da ti kažem o ovoj temi, zato što sam 18 godina razvedena. Tada su moje ćerke imale 12 i 16 godina. Otac alkoholičar. Išle su da prosjače kod njega za izdržavanje koje je obećao da će davati čak mnogo više od sudske odluke, što je ušlo u zapisnik.
    Nikada ih nije pozvao kod sebe.
    Nikada im nije dao pare a da nisu tražile.
    Sa mladjom ćerkom uopšte ne održava kontakt već dobrih deset godina a starija je radila sa njim u radnji, kao ortak, dok nisu shvatili da je tako vrlo teško, pa se otac složio da se radnja prepiše na njeno ime. Naravno, sve je to nju koštalo oboljenja štitaste žlezde. Svašta je došivljavala radeći sa njim, sem fizičkog zlostavljanja, mada, da je to samo pokušao, ja bih mu presudila!!!
    U poslednjih 4 godine, ni sa njom ne održava kontakt. Čuo je u kafani da mu se mladja ćerka udala i posle par meseci je postao deda. Slučajo je sreo na ulici stariju ćerku kako voza sestrića i pitao je da li je to njeno. Naravno, nije bilo a bebi se obratio sa Buci, buci i to je sve. Eto, i takav stvor se zove otac.
    Veruj mi, da je ovakvih priča mnogo više i mnogo gorih. Ne bih tebe svrstavala ni u jednu kategoriju, ali, čini mi se da patiš za decom, što mi je žao.
    Najbolje bi bilo da sa ženom imaš prijateljski odnos, ma šta da se desilo sa vama. To je spas i za decu.
    Ja sam mog bivšeg molila, preklinjala, da ne zapostavlja decu, jer su i njegova, medjutim, alkohol je učinio od njega drugu ličnost. Lečenje nije dolazilo u obzir, jer, kod alkoholičara ONI SAMI moraju da pristanu na lečenje, tj. da priznaju i sebi i lekaru da to zaista i jesu. Znam samo jednog koji je uspeo, svojom voljom.
    Izvini odužih.
    Ubaciću te u svoj blog roll, zato što odlično pišeš! 😀 Puno pozdrava i mnogo lepih želja!

    • дудо, хвала много на овом искуству и твојој причи коју си поделила са нама…на жалост, има свакавих очеваи мајки, свака ситуација је прича за себе…надам се да ће други блогери наћи понешто занимљиво и за себе, то је ваљда и сврха овог нашег писанија….поздрав и читамо се 🙂

      • Ja sam inače takva. Ništa ne tajim i pisala sam o svemu iz mog života. Da, naravno, ima i majki koje ostave svoju decu još u porodilištu i jave očevima da dodju po svoju decu jer ih ne interesuju. E, to stvarno ne mogu da razumem. Kao da je neko šibao da rodi dete. Mogla ga je skloniti u krajnjem slučaju, jer je to danas bar lako.
        Pišemo se, naravno. Drago mi je da si sa nama! 😀

  5. To je TO! Definitivno se ne ženim 😀 ali reblog-ugujem zato … Šalim se malo, bila je neka izreka kao „žene razmišljaju/analiziraju ljubav, a muškarci prosto vole 🙂 Situacija ima raznih, ali to što sam ja gledao, mnogo više liči na ovo o čemu si ti pisao … Pozdrav

  6. Mnogo mi se svideo tekst, iako nisam iz te priče, I ja ne bih mogla da živim bez svoje dece,i zato te podžavam u borbi da ih više viđaš i učestvuješ u njihovim životima. Rekla bih da to dobro radiš, svaka čast! 🙂

  7. Rastužio si me. Definitivno si me rastužio. Bori se, ne odustaj, važno je da voliš decu, da ona to znaju, a šta će mama da priča, i nije tako važno, ako deca osete tvoju ljubav.
    A kada u život uđe nova žena, deca treba da su na prvom mestu. Tvoja, i njena-ukoliko ima decu. Nisam u braku, ali imam prijatelja koji je preživeo razvod i znam koliko deca pate. I razmišljam-ukoliko nekad budem u vezi sa razvedenim koji ima decu na prvom mestu će biti njegova deca, tek onda ja.

  8. De ja vie, ako sam pravilno napisala, ali verujem da znate o čemu pričam. Priča nije moja, ali je identična priči nekog ko mi je veoma blizak. Kao majka dece oba pola, odgovorno tvrdim da ste sve ovo što ste napisali tačno opisali, doduše, sa dosta, po meni, opravdanog ogorčenja. Nisu žene slatke kad gube, ali ni muškarci nisu cvećke. Kao dete razvedenih roditelja, materiju znam i sa te strane. Vrlo kompleksan problem, svaki je svoj, ali ovo o čemu ste vi pisali, je surova istina, napisana sa muške tačke gledišta koja je, itekako realna, htele mnoge žene to da shvate ili ne. Nemaju samo žene tapiju na patnju. Bilo bi lepo kada bi oni koji su prestali da se vole, mogli da se dogovore kao ljudi, ali, kod nas, sa ovakvim zakonima, sa ovakvim mentalitetom, vaspitanjem, to će još dugo samo pusti snovi, a dotle, deca će najviše patiti.

  9. ljudi se ili nadju ili ne, ali treba da budu ljudi i kada nisu vise zajedno. E sad previd da li su svi „ljud“ i oni u suknji je druga tema. Da ima primeraka kao sto je tvoj zenski „ljud“, ima i istina jer da ih ima dosta, da ima i muskih skotova ima, sa druge strane, pa sad i to nije nista novo. Tvoj pogled i teznja da nadomestis deci emotivno ono sto im nedostaje je ono najlepse u tekstu na taj tvoj vec prepoznatljiv nacin, sto mi se i dopada. Ona u tome uopse nije vazna, kud ima skotova onda ima i “ skotusa“.Mozda da pustimo mog biveseg na nju, 🙂 ne bi joj bilo dobro. 🙂
    Jedino sto sam skontala, dok se provaljuje sa cim moze da druga strana manipulise ( kod tebe zelja da budes sa decom) dotle ce te manipulisati. Kad ne obracas paznju i samo teras za dobrobit dece, uz ono vazi kako hoces a teras po svome, odmah se primire svi. Zelim ti da prebrodis sto bezbolnije i brze sve to. I na kraju, ako nesto u zivotu vredi to je ljubav ugurana u decu, koja uvek kasnije isijava.

  10. Retko komentarisem, često čitam…
    Nazalos malo je očeva koji posle razlaza sa majkom deteta žele da budu tate, to je činjenica.
    Od bivšeg sam tražila : “ budi mu tata “
    Zovi, vidjaj te se, putujte, družite se kad god možeš, želiš, hoćeš….
    Novac ako želiš da daješ za njega, uplaćuj ga za školarinu na račun neke osiguravajuće kuće.
    Epilog : od febr.2012 ga nije ni telefonom pozvao.
    Juče sam ga učila da vozi auto sa 11 god jer pre toga nisam umela da mu objasnim kako da zabaci “ prokleti “ štap za pecanje …
    Kao mami dobro mi ide ali pokrivanje dela zvanog tata … pojma nemam, trudim se ali ko zna kako to “ ispada “ .
    Ovakvih primera je mnogo više u stvarnom svetu od Vašeg 😦
    Nažalost jer deteu trebaju oba roditelja svakodnevno !!!!
    Pozdrav i topla preporuka ne posmatrajte stvari samo iz ličnog ugla, pričajte malo i sa mamama, ne ženama.
    Nadam se da ste razumeli metaforu.
    Sve najbolje i svaka čast za osvešćenost u ovoj vrlo vaznoj oblasti roditeljstva.

  11. Darko, na nekom druženju poveo se razgovor – između oca kome su dodeljena deca (tj. deca su njega odbarala) i majki koje su tvrdile da NIKADA ne bi ostavile svoju decu, jer… deca ne mogu bez majki. Samohrani otac postavi pitanje – a šta to majka može da ponudi što otac ne može? I ja se u potpunosti slažem sa njim. One priče ja svoju decu i pod most sa mnom ako treba, ali ih ocu ne ostavljam su već bljutave i stvorene za izazivanje žaljenja.

    Rada reče – ako ikada budem u vezi sa muškarcem koji ima dete – dete na prvom mestu. 🙂 Ja sam bila u braku sa muškarcem koji je imao dete i pre braka mi je najbolja drugarica objasnila – vidi – šta god da se desi i koliko god ti pokušavala i bila u pravu, jedan poljubac detetov dat ocu briše sve tvoje istine. Hoću reći, ko ulazi u takav brak mora biti spreman da bude na drugom mestu. Tako je i tačka.

    Danas, posle svega, nikada se više ne bih udavala za čoveka koji ima dete (ja svoju decu nemam i sada ih više i neću imati). Mislim da je bolja kombinacija kad oboje imaju decu ili kad planiraju da pored njegovog (ili njenog deteta) imaju i zajedničko. Možda je moje iskustvo jednostavno gorko – nakon suprugove smrti – na scenu je stupila bivša, kao pozadinski igrač… O tome sam rekla da neću, i neću, ali sa takvim iskustvom – rekoh nikad više.

    Sjajan ti je blog i sjajne teme. Podržavam i patim.

      • Znam. Bojala sam se da će ljudi pomisliti da imam nešto protiv braka u koje se „unosi“ dete (kako ti reče postaje materijalno dobro)… Daleko bilo. Moja druga baba se udala za mog dedu koji je imao petoro dece i imali su ok brak i odgajila je petoro tuđe dece. Ali ona je bila svesna da svoje ne može da ima.

        No, kako kažu, čije merdevine njegov tavan… ili svako iz svog iskustva. Hvala tebi što nas podstičeš na razmišljanje i diskusiju…

  12. Darko, radim u Centru za socijalni rad. Tvoj post je istinit a iskustvo očigledno bolno. Samo podnošenje zahtjeva za razvod već je teško i bolno za ljude sa strane a za aktere „drame“ ne mogu ni da zamislim. Istraživanja kažu da je gubitak partnera po intenzitetu bola iznad gubitka djeteta (to je za našu kulturu nepojmljivo a ja kao majka bi bila izopštena iz zajednice kad bih ovo naglas rekla) tako da vjerujem da je svaka tvoja riječ istinita. Jedino što…uvijek postoji i druga perspektiva 🙂

  13. Прочитала и просто морам да оставим које слово. Знајући каква сам кад ме „понесе реч“ унапред се извињавам што ћу одужити и можда мало „скренути“ са теме.

    Живимо у земљи стереотипа. Неке ствари се тешко мењају. Међу њима су и пост-брачни односи.

    Одрасла сам у срећној породици. Складној. Окружена љубављу и разумевањем, гледала родитеље који су се волели и поштовали, подржавали једно друго. Били и пријатељи и љубавници. То је мој модел породице, оно чему тежим да имам једног дана.
    Ваљда због тога сматрам да је добар развод бољи од лошег брака. Под добрим разводом мислим кад двоје људи који више не деле осећања, емоције, жеље, планове одлуче цивилизовано да се раздвоје, али остају у контакту због деце коју имају. Двоје људи који после развода не причају ружно о ономе са киме су делили живот и постељу. Двоје људи који прихватају чињеницу да се са годинама мењају и прихватају да то више није то. Двоје људи који нису себични и не гледају само свој интерес, већ интерес деце коју имају.
    По неком неписаном правилу очекује се да као жена увек будем на страни жене – нека родна солидарност. Нисам из те приче. Не мислим да су све жене светице. Довољно је да погледам Звечанску. Немам своје деце, али не могу да замислим да неко у себи девет месеци гаји други живот, па га онда остави. Ако је знала да га не жели, ако је знала да не може да га гаји, ако је знала да га неће задржати зашто није учинила све да до трудноће не дође? Зашто кад је остала трудна није урадила абортус? Знам да ћу због овога бити спаљена на ломачи од противника абортуса, али сматрам да је поштеније абортирати него на свет донети дете које ће бити одбачено.
    Да се вратим теми, управо због наведеног немам проблем да ствари сагледам из другог угла, оног у коме је могуће да и жена после развода буде негативац. Та улога није искључиво привилегија мушкараца.
    Жена јесам, али знам да нисам идеална. Као што свако није за оца, тако свако није за мајку. Има она стара „И кучка може да роди“ – алудирање на то што је жена родила дете не значи да једина има тапију на његов живот. Посебно јер у данашње време је доста оних које „тргују“ децом, како сте и сами написали деца постају имовина преко које се добијају многе ствари.
    После сваког развода неко пати. Деца највише и најчешће. Разумем да жена пати јер и даље воли, јер се осећа превареном, напуштеном, изиграном. Неке пате јер су изгубиле партнера, неке јер су изгубиле банкомат. Али њихова патња никад не сме да доведе до тога да изазову бол и патњу детета. Ако је грех бившег мужа само тај што више није желео да буде у браку – није је малтретирао ни психички ни физички, није силеџија, алкохоличар, насилник, ђубре од човека, већ само неко ко себе више не проналази као партнера те жене – не видим разлог зашто се а приори одбацује могућност да он добије старатељство. Исто важи и у обрнутом случају. Можда грешим, али у таквим стварима треба гледати интерес детета, а то се понекад крши са стереотипима.

    Основно је да се приликом одлучивања о старатељству подносиоци захтева не гледају кроз призму мужа и жене већ као отац и мајка. Јер деци не требају муж и жена већ мама и тата. И ако не могу да их имају обоје свакога дана, онда треба пронаћи начин да их имају обоје што чешће. Уз то, то што неко није успео као муж не значи да неће бити успешан као отац. И обрнуто.

    Поштено сам одужила, што би Бата Ироније рекао, написала сам нови текст као коментар 🙂 За премијерно појављивање код Вас на блогу „испуцала“ сам право на коментарисање у наредних месец-два.

    Поздрав и свако добро.

  14. Dragi Darko, danima već odlažem čitanje vašeg teksta, otvorena stranica koju vešto preskačem očekujući upravo ovo što ste napisali.
    Teška tema.
    Žao mi je svakog ko prođe taj stres i bol, ponajviše mi je žao dece, jer kako kažete, naše reči utehe tipa „vole te i mama i tata, nema veze što se međusobno više ne vole“ uglavnom su slaba uteha detetu, i deca stvarno najviše pate. 😦
    Iskreno prepoznajem da se trend prvorangiranog roditelja menja u korist očeva. Prepoznajem i naše jednako vrednovanje roditelja i jednake šanse koje im dajemo da pokažu svoje roditeljske kapacitete, ali i veće angažovanje očeva. Drago mi je što iz nekog vašeg ugla podstičete očeve na borbu za roditeljstvo, za to da budu roditelji, pa tek onda i da se bore za starateljstvo. To je borba koja će uskoro pretstojati i mamama jer ih niko neće apriori proglašavati za staratelja. To vreme je prošlo.
    Precizno definisanje viđenja sa decom ima više prednosti: možete da planirate vreme i vi i dete, nema „uvaljivanja kad njoj odgovara“ i daje vam mogućnost da pokrećete izvršne postupke na sudu ukoliko majka to brani i onemogućava. Deca rastu i sve manje imaju potrebu da budu sa nama a sve više sa vršnjacima pa im ovakvo planiranje daje priliku da se organizuju i sa društvom.
    Problem sa uslovima (po Porodičnom zakonu) zbog kojih neko ne može biti vršilac roditeljskog prava, a vi ste ih lepo naveli, mislim da nastaje ponajviše jer psihijatrija ne odrađuje svoj posao: ne osećaju se direktno odgovornim za nečiju sudbinu i neretko ofrlje daju procene o podobnosti.
    Decu možemo lagati dok su mali i na njih uticati, ali ako sa druge strane postoji roditelj koji svojim ponašanjem i postupcima to opovrgava- nema te priče koju majka može da priča protiv oca a da joj dete poveruje. Nije lako, ali ono što izgradite emotivno sa detetom, toje blago za ceo život.
    Izvinite na ovako opširnom komentaru..

  15. Potsetili ste me na prijatelja koji je prosao kroz razvod i otudjenje od dece, jer mu se bivsa na taj nacin svetila. Sve sto ste napisali sam mu i ja savetovala. Nisam ga dugo videla, i ne znam da li me je poslusao, ali se nekako nadam da nije odustao od svoje dece.
    Sjajan tekst!

  16. А како описати мушкарца који воли своје дете из првог брака, али је, вероватно из страха или недостатка мушкости, пристао да га не виђа већ пуних 6 година, од како се поново оженио. Чује се телефоном са бившом, пита за дете… и то је отприлике све.
    А друга жена је упорна да он њиховој деци каже, јер деца морају да знају, а он не зна како да им објасни.

    Има разних прича. И свака прича има две стране. Хвала што си са нама поделио своју!

  17. A u kući do moje – majka ostavlja dvoje osnovaca, zbog drugoga sa kim već čeka treće dete, a tata kroz dva meseca dovodi novu mamu. Sad se više ne zna ko je ko i ko je šta, a deca pate i to se vidi.
    Retki su slučajevi, bar u mom okruženju, da otac brine o deci više i bolje nego majka, pa kada se pojavi neko kao ti, deluje kao neki raritet. Budi uporan.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s