Тамна страна месеца


ПРОЛОГ. десило се то на четвртак, који није био чак ни црвено слово. тачно у 01.43 пм штo би рекли они преко баре. што су истребили неке друге који им нису били по вољи. на српском сам већ заборавио време и дане. јеби га. коме је то уопште важно. и дошла је изненада. та МИСАО. да ћу ДА УМРЕМ. и ЈА. и да нећу моћи да живим до краја живота. какво срање. падох у бедак и отворих нову флашу. ШТО ЈА је било прво што сам у свом сјебаном мозгу почео да мислим. ухватио ме страх. ко планина сео на мене и почео да ме стиска. није помогла ни музика. ни бурбон. ни голе жене. схватио сам да је ђаво однео шалу. та се идеја уселила у мене и није хтела да оде. расла је ко канцер. почео сам да се тресем, кукам,плачем. НЕЋУ да умрем. оћу да живим вечно. заувек. нек сви други помру само ја не. САМО ЈА НЕ. молио сам, понаваљао мантру, сео у лотус, очајнички верглао дрхтавим гласом све афирмације којих сам могао да се сетим, обрнуо сам се на главу и почео да медитирам. ал џаба. није вредело ништа. онда сам покушао да се сетим одакле је мисао стигла. јебем јој матер. и сетих се па ми би мало лакше. стигла је од енергетских вампира са којима сам синоћ био. изгледали су сасвим обично али…цркли дабогда сви до једног. Ти вампири сисају живот из тебе. обично су ти пријатељи и познаници. живе од тебе. ни не приметиш. а када схватиш онда је обично касно. могу да ти буду мужеви, жене, кумови и шефови…Они живе на тамној страни месеца. Ја сам био тамо. И зато ти причам ову причу.

ЧИН ПРВИ. друштво ликова и ликуша у четрдесетим и педесетим. шарено. више разведених него брачних. понеко ко је одлучио да му је најбоље да буде сам. да га други не гњаве и да га не бије баксузлук. ту је било и неких што пре подне мрзе себе а од подне цео свет. па неки менаџери и банкарски службеници. неке оцвале лепотице у потрази за чудесним. па два лика – један фројд други гурђијев. па један уметник од глагола уметати. деце није било. а ни животиња. хвала богу. углавном УЖАС. и ја. седим и повремено прднем. онако курвањски да се не примети. јебе ме кевин пасуљ. тема: ЗДРАВ ЖИВОТ.

узми пробај ове бобице гонџу из сибира. Шта? кажу да су одличне за крвне судове. А јел сте пробали веги храну. Шта? па оно вегетеријанци, знаш не једу месо. А и млеко је отров. Кажу у све се трпа соја. И она је отров. Ја воће више не купујем ни на пијаци. Сељаци само што не серу у њега. Јесте и ја сам тако чула, имам једног сељака…Какви сељаци. И они су говнари. Пуно пестицида. Јадне животиње, како их убијају у кланицама. Ја пијем само витамине, оне америчке, у капсулама. Кажу да је вежбање мајкамара. Аха. Теретана је чудо. идем двапут недељно на КАРДИО. И ја. Ја идем на јогу, каже једна дебела што изгледа ко дебела Берта из ремарковог романа на западу ништа ново. она што за опкладу вади ексер дупетом из зида. њој ни јога не може да помогне. кад осетим задах ћелавог до мене, уплашим се..Кување не ваља. пржење не ваља. Роштиљ не ваља, такође. Ја једем само поврће и воће пресно, каже ћелави и чеше се иза огромног увета. Изгледа ко минут пред смрт. Тај ће ускоро да баци кашику мислим се, ал не кажем. Јесте гледали синоћ на тевеу, упада онај фројд, била емисија од М.Б. о пресној храни. Па нисам коњ да једем траву каже уметник и избаци нешто налик на смех, мада је звучало ко верглање кад умре акумулатор. глупост од поточића прераста у бујицу. цунами идиота. Запалим цигарету и дрмнем остатак бурбона. осећам страх. пипци енергетских вампира пузе по мојој кичми и клизе ка врату. паника ми стеже срце. осећам да долази жута минута. Мумио је закон, каже банкарка у раним четрдесетим и прекрсти бутке. севну подвезице и голо месо. разведена, без приколица, идеалка. Гурђијев, налик на пропалог хемингвеја, почеше браду, намести стомачину ко две фудбалске лопте и почне да бали на банкаркину женскост. балим и ја, ал мање. помислим на хопа цупа ал одмах ме прође јер ме лудача од прекопута, без сиса и косе, по занимању недојебани психолог, стреља очима и убије ми сваку мушкост. Морате да пробате имелу, каже и баца стреле ка мени. можда јој се свиђам? да га јебеш. прднем тихо и мало се померим да се изветри. ћелави са гађењем фркне кроз нос. зато у кини и јапану има највише стогодишњака каже и кези се банкарки. шта би ви, јеботе, кажем а осећам како енергија живота цури из мене. Нико не може да живи вечно, јел да? настаде тишина. гледају ме ко да сам се усро. дал зато што сам први пут за цело вече нешто реко или што сам одвалио глупост. због обоје, вероватно. видим да сам усро мотку. тражим излаз, дахћем, сад би да окренем на шалу, ал касно. па, сви ћемо да умремо, каже банкарка и опет прекрсти ноге. дал има ћега испод, мислим се и покушавам да замислим сцену. ал џабе. вампири осетили крв. осећам све више пипака на мом врату. штос је да се живи КВАЛИТЕТНО, каже фројд са висине и гледа ме ко да сам ванземаљац. Аха, каже дебела, храна је живот, шта ти сипаш у своја кола, каже челави. Само квалитетно, а у себе само ђубре, црвкуће психологичарка и губи интерес за мене. Ти си изгубљен случај каже Гурђијев и гледа ме сажаљиво. зато тако и живиш. Ништа мени не фали, опет ћу ја. човек треба све да једе, како му дато, ми ионако ништа не знамо, почнем да верглам. Како то мислиш каже једна од оцвалих лепотица и гледа ме са висине. Шта си ти, месожедер?Смех. Човек воли јагњеће бригаде, испали банкарка. Још јачи смех. крелац још живи у прошлом веку. лудача са психо дипломом се кикоће, гракће ко врана. Покушавам да повежем неку смислену реченицу, ал из уста ништа не излази. Гледају ме бело. схватим да се не уклапам и да сам опет посто ексер. вирим, јеби га. Све је то срање, кажем. Јео, не јео, ионако ћемо сви да умремо. Само треба имати меру, зацвилим. Џабе. пипци за вратом ми пумпају живот напоље. постао сам жртва. онај што се разликује. кретен који је другачији. еталон за све што не ваља. изрод и отпадник. треба га самлети. мирише на млевено месо. разговор је нагло умро.

Скупим оно мало живота у длан, устанем и одем. једва сам набо врата. кола сам тражио пола сата. и нисам био свестан да сам запатио МИСАО. ону са почетка текста. вирус смрти се уселио у мене и почео да се множи. тихо и неосетно. време је пролазило . искењам се и одем да спавам. нисам ни знао да сам постао други човек.

ЧИН ДРУГИ. продавница здраве хране. утетурам се унутра, гоњен потребом за животом. вирус мисли о смрти ради посо. добар дан. дан. изволите? јел имате нешто против смрти, кажем у једном даху, глупача не види да ми се жури, само буљи у неверици. Молим? Шта рекосте? гледа ме као кретена. нешто за вечан живот, опет ја тврдоглаво. нешто здраво. дође још једна, личи на газдарицу. гледа ме строго преко ђозлука од -5. видим да ме мрзи у старту. Шта вама треба господине? нешто за здрав и вечан живот госпођо. бобице. мумија. уље од лана. домаћа храна. сушено воће непрскано. просо. ражани хлеб. било шта само да не умрем, дахћем избезумљено, а осећам како време и живот цури измене. отаче се ко расо из купуса. вама треба доктор, каже она. мени клецну колена. зар се ТО већ види на мени? не треба кажем, ал схватим да само отварам уста. глас неђе да изађе. и он се усро од страха. видим она млађа окреће телефон, нешто прича у слушалицу усплахирено. одједном се смркло. изгледа да је неко угасио светло, помислим. осетим како ме неко хвата под мишке. гурају неки кревет под мене. убаце ме у нека кола. сирена завија. угледам свог пса како ме гледа и лаје бесомучно. да попиздиш. падне мрак.

НИЈЕ ТЕБИ НИШТА БУДАЛО. болница. две сисе нешто чачкају око мене,оће да изађу из бруса напоље. добар дан каже власница сиса и смеје се. смејем се и ја аутоматски. како сте, каже неки озбиљан човек у белом, и гледа у мене брижно. мора да је доктор. добро кажем. јел сам умро? ха? ал нешто ми лепо, уопште нисам забринут. добро сте каже доца, само сте пали у несвест. аха. јеби га. значи жив сам. да, каже он и смешка се. можте кући. узели смо вам крв, мокраћу, екг, узорак овај и онај, све је супер здрави сте ко дрен, ништа вам не фали. Јел, кажем ја. А вирусмисао?   Какав вирус, каже доца. Немате ништа. Ма имам, кажем ја, зато умало нисам умро. Гледају ме сисе и он ко лудака. видим да ми не верују. за вирус смртмисао никад нису чули, то је више него очигледно. какав бедак. јебеш медицину и нормалну и алтернативну. Све су анализе одличне, опет ће он. овде потпишите па можете кући. Нећу да поптишем ништа кажем ја. имам вирус. дошо неки грмаљ у зелено белом и тутно ми ствари. после ме испратио напоље. љубазно. за књижицу ме нису ни питали.

ЕПИЛОГ. тишина се навалила на моју собу свом снагом. лампа обасјава екран. екран је празан. флаша празна. ја празан. све је постало празнина. само онај вирус није празан. смрт је прелазна болест. само ти то још не знаш. угасим светло и легнем у мрак. јеби га. ионако ништа није вечно, зар не?

Advertisements

Једно мишљење на „Тамна страна месеца

  1. cin slican u nedelju, crveno slovo, samo likuse slicne dobi..saznadoh o magnezijum gelu, gavezu, cukljevima, probavi, musaki od dunja , zdravom zivotu i zdravom smrtu ali ih sve razbih na kraju sa suludom pricom da imam novog decka, a ni a da kazem ko je. Padose vitamini, steznici, musake i ostalo. Pobegose energetski vampiri, ostadose samo kosturi a ja tapa-tapa sa osmehom sama kuci i planiram kada da pripremim pistu za sletanje. 🙂 tebe su bar gledale sise. 🙂

  2. Au, što mi je ovo poznato. Mislim te priče, raženi hleb, mumija, bobice, aloja, zeleniši, organska hrana koja je fest skupa..Odlična priča, ako je istinita sorry, ali razumem..i ja bežim od energetskih vampira.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s