Пицоловац


vampновембарско хладњикаво вече. сипи киша. ташмајдански парк. завијен у бело. меда и ја шетамо. слика има слику нема тон. тишина је заглушујућа. чује се само магла око нас. НИГДЕ никога. или скоро никога. бело сибирско крзно тапка и њушка. њему је занимљиво до мојега. увлачим главу рамена и гурам руке све дубље у јакну. па ти сад воли животиње. СРАЊЕ. кроз густо грање. палим цигарету и тешим се идејом о бурбону без леда. почнем из очаја да гајим скривену наду да ће ЛОВ вечерас ипак бити успешан. гледам крзно у покрету. на радару још увек ништа.киша ми се увлачи за врат и капље са обода капе.опет се тешим чињеницом (статистика је чудо) да ПИЦОЛОВАЦ до сада није омануо.

палим још једну цигарету мокрим прстима, пазим да је не овлажим. дим клизи и даје малу паузу. видим да се крзнене уши нагло мрдају. трачак наде ми бљесне у отврдлом мозгу. чујем вијуге како крче и котрљају. пицоловац подигне главу и њушка значајно. трепнем брзо да укључим визуелно навођење. на радару видим две прилике. стоје испод уличне светиљке. грешка које још нису свесни. сибирско крзно усправи реп, фркне кратко договорени сигнал и упитно се загледа у мене. оклевам за тренутак да скенер заврши анализу: пас марке ритривер, женско. газдарица неодређене марке, женско. климнем главом и кажем тихо, само за псеће уши: ајде. лов може да почне.

ретриверка не може да одоли слатком даху сибира. подигне реп и намести се за њушку. игра је почела. сибирац се задубио у детаљан рад. стручно.  ја прилазим полако, максимално опуштено. газдарица очигледно неискусно цима поводац ретриверке, процењујем да јој је непријатно. али бело крзно се неда омести. а ни друго псето није равнодушно. одлично. поставка на месту. загледам се у лице испод капуљаче. није лоше. природна црнка, мало ружњикава. ал мршава, делује згодњикаво. преко тридесет. набацим емпатију и осмех на огледало емоција. она невољно узврати осмехом између два цимања повоца. узима ми меру. јебеш живот.

– добро вече

. јел ово ваш пас? мужјак?

глупо питање на месту. види се да нема појма о материји. све боље и боље. кезимо се како треба. хм. уздахнем. и подарим разумевање.

– јесте, кажем.

– лела не може да му одоли, а друге тера од себе, баш је страшан, каже кроз кикот, ал видим да јој није баш право што сибирац наскаче. лели одговара чим намешта гузицу, снимим крајичком ока. загледам се у њено лице. мало изборано, изазовне усне, сиве очи, уста пуна, обећавајућа. можда и ја одговарам. видећемо. нудим цигарету. узима и осмехне се. почнемо причу. незавршене студије.подстанар. провинцијалка са амбицијом. лепо. питам кафа. може кафа. ставим пицоловца на поводац. одрадио је своје, следи кекс. а мени пица. из фуруне. можда.

***

има сестру млађу, иде у средњу школу. ћале и кева разведени не живе у истом граду. испод блузе севају сисе у црном брусу 3+. можда и цела четворка. добро дупе и ноге. наручим још две вилијамовке. постаје вруће греју у кафићу ко луди. видим да јој се свиђам. и меда се свиђа лели. идеалка. можда се обојица огребемо. нема дечка. презире клинце. пуши две пакле дневно пије само у друштву. од живота оће све. ишла је у музичку школу. воли старије мушкарце. стигосмо до поенте.

– јел. А што?

– знају шта хоће. умеју са женама. не гњаве. ко вино. што старије то боље.

очи јој се сузе. схватам ко је ту ловина. и не би ми право. пица има сто лица, помислим.

– хм. истина. ко са децом спава попишан се буди. хоћу да будем духовит, ал џабе. нагне се ка мени. живот је кратак каже, а људи глупи и досадни. треба да се ужива, чему све друго. сисе само што не искоче.

на радару се упали црвено светло и зазвони аларм. АБС лупа и кочи. стаде ми крушка у грлу. Стварно?

– аха.

скоро је раскинула са једним ожењеним. необавезан секс. мирише на куроломку.

– то је права ствар, кажем и гледам у сивило испод танких обрва. одједном ми више није симпатична. њушим невољу. и не свиђа ми се правац и ток.

– мени ТРЕБА зрео и УПОТРЕБЉИВ мушкарац.

Пауза.

гледа ме са осмехом. тек сад видим избачене очњаке како вире испод језика. какав скот. напипавам дугме за аутоматско избацивање. столица ми се упалила под гузицом.

– како то мислиш…УПОТРЕБЉИВ?

– тренутно ХОЋУ ауто и плаћен докторат.

– јел тако. кажем и дозовем конобара. лела мрда репом и гледа за медом. јеби се. можда и теби да уплатим мастер, кучко.

***

улична светиљка. женка вучјака и газдарица у фармеркама и мајици кратких рукава. вече топло, идеално за љубав. крзно подигне уши. извадим цигарету и погледам у њушку претворену у упитник. креснем шибицу и кажем: ајде.

Advertisements

18 мишљења на „Пицоловац

  1. Klinke se zbog toga „lepe“ na starije muškarce, zbog love..Sponzorušice, ma kako in ili out izgledale.
    Ja nisam iz tog filma..dopadaju mi se stariji, ne zbog para..već iz nekog desetog razloga.

  2. Odlicna prica…smejala sam se, iako nije smesno vec zalosno sto ima mnogo onih kojima treba UPOTREBLJIV muskarac…pisala sam davno pricu „Jebivetar“-„Zavodnik pve klase“ a mozda je bilo bolje da napisem jebivetarka…hahaha

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s