Зашто Блогерај НЕ прави ПАРЕ?


Хтео сам овај текст да објавим пре неки дан, ал нисам желео да кварим блогерима Божић…Ипак, мало критичког осврта на нама омиљену тему, скрибоманисања на нету није на одмет…

make-money-online-2Многи људи почну да се баве блогоманисањем са идејом да зараде неке ПАРЕ. Част онима који воле да пишу за своју душу и истомишљенике, они су друга врста. Дакле, писати по нету и правити паре од тога уопште не звучи лоше. Седиш на гајби, дрндаш неке текстове о овоме ил ономе, не мораш да радиш тамо негде у неком колективу или , недај Боже, корпорацији, ил код надрканог приватника за неку бедну сићу…Овако сам си свој мајстор, при том то и волиш и Бог да те види. Интернет је препун блогова и сајтова са темама како направити паре од блогераја, па онда пет корака да правиш паре, па онда како да те гугл нађе, како да направиш публику, како да направиш СЕО оптимизацију, па рекламни програми ови и они, па разни експерти и стручњаци за интернет маркетинг са својим саветима и пословним моделима, и тако даље и томе слично. Страва и ужас. И све то звучи бајно, ма само мало стрпљења и много рада и…ЛОВА ДО КРОВА. За већину блогера у папучама то је углавном научна фантастика. За оне упорније, мехур од сапунице који се брзо распрсне на промаји. Зашто? Разлога има доста, ал ево неколико најважнијих.

Са блогом можеш да урадиш много паметних ствари, али прављење велике лове није једна од њих. Зашто? Као и у стварном животу, врло је тешко погодити и знати шта људи који долазе на твој блог стварно желе. Да купе, нешто, сазнају, науче…Лепеза је врло шарена. Да ли имаш стварно нешто да им понудиш озбиљно, нешто што вреди и чега нема на другом месту, ил сте сви заједно ту дошли мало да се забавите и ”убијете 10 минута” док се шеф не врати са паузе? Ако немаш да им директно увалиш нешто што им стварно треба (нека врста директне продаје) и ако је твој ”пословни модел” садржан у реченици изашо сам на нет да ћапим неку лову, онда од посла нема ништа. Интернет је потпуно равнодушан на твоју жељу да узмеш лову. Последњих година, након првог бума, разни рекламни програми су пресушили, јер су сви постали опрезни са ловом. Промет и број посетилаца и кликова такође не гарантује неке озбиљне паре. Тако да ако немаш још неки регуларан извор прихода са стране, награјисо си начисто.

Блог није телевизија. Као и Интернет ,телевизија служи да забави, прода, научи, информише…али блог није ТВ, зар не? При том, телевизије живе од реклама и претплате (па и државних субвенција разних врста) и стално су у губитку. Тек ти са твојим блогом то немаш. Зато, опет се враћамо на кључ проблема: ако немаш људима нешто кокретно да продаш, батали целу причу. Џаба све оптимизације, бројни посетиоци, маркетиншки трикови,итд.итд. ако немаш праву робу бато. (садржај или контент, како се то стручно каже). Или, ако немаш право решење неког проблема због чега људи долазе на твој блог. Што нас доводи до следеће ствари:

Ако желиш да правиш паре у реалном свету, решавај реалне проблеме. При том се уопште не ради о трендовима у маркетингу или блогосфери. Просто се ради о здравом разуму и фундаменталној економској логици. Ако муштерији не понудиш нешто што јој стварно треба, без обзира да ли хоће да се забави или избегне некакав велики бол, патњу или проблем, од зарађених пара нема ништа. Штос је у томе што људи  стварно желе да се забаве, информишу, или убију досаду, али продавати онлјн такве садржаје је прилично зезнуто. Данасна нету имаш гомили ствари већ за Џ, од скидања музике, филмова до игрица или текстова и књига разних врста. Што би теби неко дао кинту за то или нешто слично? На нету већ постоји десетине милиона блогова са оваквим и сличним садржајима. Мораш да будеш МНОГО маштовит да превазђеш овај проблем и стварно понудиш људима оно што им треба и што оће да ти плате.

Има тога још, ал да скратим: концентриши се на оно што РАДИ и што је УВЕК РАДИЛО, када је зарађивање лове у питању, ако ти је баш стало да живиш од блогераја. Мани се илузија и савета разни квази стручњака и оних што ће да те преваре (и такође узму лову). Укључи мозак. Буди креативан и маштовит. И много ради. Можда те нека кинта на крају и погледа.

Е сад, ако ипак успеш да блогерајем направиш неку фину лову, подели мало тог колача и са нама. Сети се: алтруизам је одржао људску врсту.

Advertisements

40 мишљења на „Зашто Блогерај НЕ прави ПАРЕ?

  1. Ima dosta njih koji zarađuju blogovanjem. Pišu sponzorisane tekstove. Trenutno je recimo Koka Kola odabrala blogere, plaća ih 200 evra mesečno da napišu po jedan post o njima. Važno je da je blog stručan i čitan i eto love.

  2. Uh, sad ću da se raspišem i unapred se izvinjavam.
    Imam iskustvo sa blogom koji pišem preko dve godine (ne govorim o ovom blogu sa kog sad komentarišem).
    Počela sam da ga pišem iz čistog entuzijazma. Nikakve savete nisam sledila, nije me čak ni interesovalo, ni SEO optimizacija, ma ništa…Ali pisala sam kao sumanuta, obožavala sam to – i poseta je rasla zapanjujuće. Gugl se prosto zaljubio u njega, u svim pretragama na teme koje se u njemu nalaze našla sam se u samom vrhu. Nakon otprilike godinu dana, osetila sam da me blog počinje gutati. Poseta, preporuke s drugih blogova, foruma, online sistema za učenje, pošta u inboxu sa raznoraznim ponudama za saradnju, od kojih neke mogu da donesu i zaradu, bilo je toliko da nisam mogla da ih ispratim. Da bih bilo šta, od toga što mi se nudilo realizovala, bili su mi potrebni saradnici. A ja sam već osećala priličan umor i konfuziju od obima posla koje je trebalo obaviti da bih rejting bloga održavala i još više poboljšavala, što bi, naravno, povećalo još više njegove šanse za eventualnu zaradu. Uz sve to, već sam zaposlena, imam porodicu i dvoje dece – sve u svemu, već prezauzeta.
    Nisam sve ovo pisala da bih se hvalila, nego da se osvrnem na poslednji pasus tvog teksta i podelim iskustvo, što bi dalo određene smernice i savet onima koji pre svega imaju ambiciju da stvore blog koji donosi zaradu.
    Naivno je verovanje da je zarada putem bloga lak i jednostavam posao samo ako imaš malo sreće, nabodeš pravu stvar i radiš kvalitetno i naporno. Uspešan blog, koji pruža šansu za zaradu, ne može da vodi samo jedan čovek, to je prevelik, ustvari glomazan i složen posao, i zahteva tim ljudi.
    Dakle, što bi rekli geštalt teoretičari: NAĐITE TIM!!!

  3. Svaki dan sam blogovao kao da mi je poslednji dan 😛
    Salim se.
    Ne salim se.
    Da ne prepisujem Mojru koja je odlicno sve rekla i primetila, dodacu da mi je jasna namera od 2007. godine bila da moj blog bude komercijalan u da od njega zaradjujem. Proslo je nekoliko godina od tada kada su novci na razlicite nacine poceli da stizu na moju adresu.
    Malo pre toga zamalo da napustim redovan posao i posvetim se samo blogovanju. Medjutim, odustao sam od toga jer u trendovi bili drugaciji, pojavio se FaceBook kao primarni Internet alat i kod mnogih novodoslih na net stvorio konfuziju. Blogovi su pali u drugi, treci plan. Inace, Srbija je kasnila sa blogerajem sedam godina, pa je sasvim normoalno da kroz nasu zemlju samo protutnji talas optimizma kada je blog ili zarada od istog u pitanju.

    Moja iskustva pokazuju da iskrenim, dugotrajnim i zaista fokusiranim, posvecenim radom na blogu moguce je zaraditi, ali ne i ziveti konstanto od blogeraja.
    Takodje, blog je mnogima od nas otvorio put da zaradimo, da dobijemo posao, da dobijemo bolji posao ili da dobijemo dodatni posao.
    A najbitnija stvar u blogeraju jesu ljudi i zajednica koja misli, pise, stvara, zeli i zivi blogove, druztvene mreze. Neki su postali pravi eksperti, strucnjaci. Dokazali se u raznim sferama.
    Zarada nije od blogeraja nego od iste te zajednice. Danas pojedinci sa ciljem komercijalizacije lakse dobijaju poslove na netu nego citava zajednica pre deset godina. A mnogi osporavaju i marginalizuju pionire koji i dan danas pricaju o znacenju blogova i drustvenih mreza.
    Toliko sam se u medjuvremenu obogatio od i zbog istog mog bloga, ali i svih ostalih, da je moje najvece bogatstvo zajednica u Srbiji i regionu.
    Kao i u ostalim poslovima, i u blogeraju se zaradjuju novci. Nacina ima puno, ali je postupak isti kao u svim ostalim poslovima. MORA MNOGO da se radi, uci, napreduje, gura, lakta, proaktivno deluje, inovativno, duhovito, provokativno, afirmativno, informativno pise, bloguje, i sve to deli kroz satelite bloga na drustvenim mrezama.
    Vodite racuna o dioptirji. Zelim vam puno uspeha u svemu sto radite.
    Ljubav, muzika i sve nesto lepo…
    Deka 😛

  4. Direktna zarada od bloga retko ali je moguća. Ja sam krenuo da pišem zato što više nisam mogao da ćutim o nekim temama, kasnije se broj tema povećao tako da me je blogovanje pa mogu reći osvojilo. Što se tiče zarade nisam je ni očekivao ali sam sa druge strane postao bogat za iskustvo koje mi je pružilo čitanje i druženje sa drugim blogerima. 🙂

  5. Uz duzno postovanje,
    malo sam pogledao vas blog i postove, komentare na njemu.
    Utvrdio sam da vi vas primarni posao (http://www.cekoms.com/) nudite ovde na blogu i time pokusavate dobiti sledbenike, klijente, konzumente, partenere u komunikaciji koja vestom manipulacijom dovodi do jednog jasnog cilja: prodati sebe, svoje usluge.
    Ja ovo strasno postujem.
    Vi ste jos jedan dokaz da svesno ili nesvesno koristite blog platformu za komercijalizaciju onoga sto najbolje radite ili nudite kao robu, uslugu, znanje.
    Imate moju podrsku. Srecno.
    Molim vas da uradite analizu posle godinu dana i date mi odgovor: koliko vam je blog znacajan u komercijalnom smislu?
    Ako ne bude ili nije, zapitajte se sta je to sto pogresno radite, ili blogujete kada ne stizete do cilja?
    Deka 🙂

  6. Ја сам баш данас нешто размишљао како је заправо немогуће спојити угодно и корисно: да радиш нешто што волиш и да за то добијаш паре. Рад за паре подразумијева неку обавезу… па макар та обавеза била да једном у 10 година мораш написати пјесму (ако си пјесник) или нека слична паралела – минимална количина рада, опет није угодно то ограничење (наравно, ту је питање односа човјека према раду, да сад не копирам анализу Славена Летице). Елем, очигледно да је ово један екстрем.

    А блог, полази увијек од угодног – пишеш јер нешто желиш да напишеш, имаш да изјавиш, објавиш, дојавиш… Опет екстрем: ко је отворио блог с циљем да зарађује? Нико. Та се идеја може јавити, али ниједном искреном блогеру (унеси дефиницију искреног блогера) она није примарни покретач, не може и не треба да буде.

    Тако да, слажем са стварима наведеним у тексту – блог видим као неку међуплатформу до пара. (Ја сам тако нешто писао, па ми понудили да пишем за паре па писао и за паре… ал’ јебеш паре.) Конкретан производ за продати, нпр. блог са рецептима, само је (релативно опуштен потенцијално неозбиљан и несавршен) корак до неког „чвршћег“ издања истог материјала. Исто и за писце (они, јеби га, највише пишу), блог је тезгица.

    Цијеним људе који зарађују од блога, па и ону ретардирану рибу – заборавих јој име – једину у Србији која млати лову – прочитах на извјештају са оног недавног блог догађаја… ал’ то није суштина… ил’ сам ја екстрем по цијелом тијелу.

    • Bojane, ne zameri mi -ali i teoretičari uspešnog blogovanja preporučuju uspostavljanje nekakvog ritma i redovnosti, ako želite na taj blog bude čitan (priznajem, meni je upravo čitanost snažan vetar u leđa i podstrekač da pišem još više – pa od onog, najmanje jednom nedeljno, dođoh do najmanje jednom dnevno, a i više).
      I da – upravo u vreme najžešće polemike povodom dotične, meni se na FB javilo nekoliko osoba koje i jesu otvorile blogove isključivo zarad zarade, pogrešno verujući da i ja zarađujem čim toliko puno pišem,a poneti verovanjem u olako zarađivanje para. Isključili su se iz prepiske kada sam počela da im popujem o blagodetima bloga, ljubavi prema pisanju i ogromnom zadovoljstvu koje pružaju čitanost, komentari i povezivanje sa onima koji čitaju tvoj blog, kada od para nema ni p.
      A sigurna sam da bar 80 odsto svih blogera nema ništa protiv toga i da komercijalizuju to svoje pisanje – zašto ne bi spojili zadovoljstvo i korist, a pri tome svima lepo?
      Znam nekoliko blogera koji zarađuju i samo jednu osobu koja od pisanja i živi, svaka joj čast, a ti drugi su samo manje ili više unovčili svoj hobi. Ostali i dalje samo pišemo. I samo iz ljubavi. I većina bi volela da im se pridruži.

      • Немам шта замјерити, мислим да сам се довољно оградио оним „екстрем“ (крајност, је ли) и „искрени блогери“. 😉

        Што се тиче фреквенције објављивања, управо то је домаћин блога на којем коментаришемо навео као битно у једном од претходних чланака. А мени доста двапут седмично… мислим, блог. 🙂

  7. Pa sve je to stvar ugla gledanja. Iskreno nisam ni znao šta znači blog. Sasvim slučajno (decembar 2007), nabasah na jedan, registrovah blog i počeh piskarati. Nije mi ni na pamet palo da zarađujem na blogu. Po nekakvoj definiciji to je bilo vođenje on line dnevnika. međutim ja sam krenuo drugim pravcem. Nisam želio da on bude mjesto gdje ću zapisivati svoje svakodnevne jadikovke, mada bilo je povremeno i takvih, ali nikad s krajnjim ciljem da to bude moj dnevnik.
    Šta mi je blog donio?
    Mnogo. Mnogo više negoli sam i u snu pomilsio.
    Upoznao sam mnogo sjajnih ljudi koji pišu. Mnoge sam upoznao i lično. Učestvovao na desetak književnih večeri, festivalu humora i satire Smejada u Banja Luci. Objavio svoju prvu samostalnu knjigu, učestvovao u dvije zajedničke koje sam izdao sa drugim autorima sa bloga. itd, itd.
    Opet ovdje dlazi do jednog skretanja. Nismo svi sa istim cilje počeli da piskaramo. Neki ljudi vole, prozu, neki poeziju, neki aforizme, drugi automobile, IT tehnologiju, komunikacije, i sve one stvari za koje ne znam šta pravo i znače. E stvar je u tome koliko to dobro rade.
    Ne mogu da opišem sreću kada su me mailom kontaktirali izdavači Mladog reportera, omladinskog časopisa sa molbom da objave nekoliko mojih tekstova. Još kad sam na kućnu adresu dobio štampano izdanje istog časopisa ihahaj. Pa dvije priče po izboru eniaroyah časopisa za književnost i kulturu koje su izabarali za svoje elektronsko izdanje, a pored mene u tekstovima mnogi ljudi o kojima sam samo čuo. itd, itd.
    Da. Od bloga ima vajde, samo treba biti iskren i reći da li je to ono što smo željeli. Blog mi je pokazao da internet nipošto ne mora da znači otuđivanje i pokazivanje slika sa ljetovanja. Blog mi je donio pravo bogatstvo. Prijatelje širom regiona.

    p.s.izvini na obimnom komentaru

  8. Čini mi se da u našoj blogosferi postoje tri kategorije blogera – oni koji su to iz ljubavi prema pisanju i da bi nešto rekli i ne pada im na pamet nikakva zarada, oni koji su blogeri iz istih razloga ali vremenom shvataju da bi bilo lepo i požele da počnu od bloga i da zarađuju i oni koji blog-ove u startu pokreću isključivo zarad zarade.I sve je to sasvim u redu. Ono što se meni ne sviđa jeste aktuelno preterivanje i naduvavanje nečijih zarada od blogovanja, što druge, neupućene, pogotovo one koji čuju da se tamo neki obogatiše na ovaj način,pa nekritički kreću u blogovanje samo sa onim- pare,pare,pare u očima i ostalim čulima, zbunjuje i sluđuje.
    U tom smislu pozdravljam Vašu ideju o edukovanju za pisanje onih koji bi da pišu a ne znaju, evidentno je da takvih ima, ali i onih koji znaju nešto malo ili nešto malo više – a uvek može još bolje i još više. Koliko mi je poznato, takve mogućnosti im-nam do sada nije pružio neko istinski kompetentan. I želim i Vama i njima puno uspeha.
    I mislim da nije red da ne kažem i sopstveno iskustvo – nagovorili su me da blogujem i to jedva, maja će biti dve godine.Danas me niko ničim i nikako ne može odvojiti od blogovanja. To je moj hobi, moja strast, moj izraz, moj savet, moje učenje i saznavanje, protest, poruka, misao, želja, razmena… Napisala sam niz tekstova na tu temu i u svakom podvukla da je to izuzetna blagodet, koja vam omogućuje da se izrazite, da proverite sopstveno umeće pisanja, da komunicirate sa ljudima i proverite i svoje stavove, da steknete nebrojeno virtuelnih prijatelja i onoliko stvarnih za koliko imate vremena, volje i mogućnosti.Ne zarađujem od bloga, ali podržavam kreativne i na svaki način nastojim da im pomognem.
    Nemam ništa protiv zarađivanja, al kada bi trebalo da se bira između bloga i zarade, opredelila bih se za blog. Neki će mi poverovati, većina neće, ali vam se kunem da to kažem najiskrenije!!
    A zašto ne zarađujem i zašto meni niko nije ponudio da pišem za pare, iako, neskromno kažem, imam kvalitetan i čitan blog, odnosno dva, a uz to se razumem i u pisanje i u marketing?
    Zato što nisam uradila ama baš ništa na tom planu. Koliko sam vredna i poletna kada je pisanje u pitanju, toiko sam lenja i nepreduzimljiva na tom planu. Nisam se čak potrudila ni da otvorim blog na toj nekoj plaćenoj platformi, koja je po teoretičarima komercijalizacije bloga uslov broj jedan. Nisam nigde na blogu napisala da sam raspoložena za tu vrstu saradnje – štaviše, kome god se obratim za intervju ili reportažu, naglasim da ne tražim pare. A, kako reče jedan stručnjak na ovu temu, da biste pisali za pare, morate da prodajete. Ako ne znate kako, platite da vam to radi onaj ko zna!!
    Uostalom, setite se one cake – zašto se više prodaju kokošija a ne gušćija jaja, iako su ova veća? Zato što kokoška, kad snese jaje, kokodakanjem to i objavi!!!

  9. ovakve diskusije me nekada uplase, zbog licnog stava prema blogu. 🙂 Za mene je to zabava bez ikakvih pretenzija u tom smislu, zarade, ostarivanja neke blogerske titule ili priznanja. tako da „ako me se neko seti za dan drzavnosti, seti “ pa i procita, te mogu sa Labilnom ( sestro slatka ) ako se slazes, zajedno u magarecu klupu. 🙂 a pozdravljam sve diskusije i stavove.

  10. Evo da se i ja javim.
    Prvo sam počela da pravim kojekakve rukotvorine, a zatim sam 2009. godine otvorila blog, iz namere da to što radim pokažem većem broju ljudi, da sarađujem sa ostalim kreativcima i dodtno učim. To što sam radila bila je moja antistres terapija, jer sam imala ozbiljnu životnu muku, nisam ni sanjala da me čeka i druga još teža, udružena sa prvom.
    Onda sam, gledajući da ostali kreativci rade po porudžbini, poželela da i sama prodam nešto od svojih radova koje sam do tada poklanjala, a i danas ih poklanjam, pa sam malo na FB, malo na blogu počela i o tome da pišem. Zatim sam otvorila blog na drugoj mreži.
    Nisam mislila da se od samog blogovanja može zaraditi, već od onoga što nudim na blogu-konkretan proizvod.
    No, naši ljudi nemaju tu kulturu kupovine, radije za iste ili veće pare kupuju lošije i neoriginalne stvari u prodavnicama ili kod Kineza. Slušala sam prijatelje kreativce koji su poklonili rad prijatelju, pa je taj rad viđen od drugih ljudi i krenule su porudžbine. Iako sam sve svoje radove poklonila, a ima ih, mnogo, mnogo, nikada nisam dobila pravu pridžbinu, par izuzetaka nije vredno pomena u odnosu na količinu urađenog i poklonjenog. Svi koji dobiju poklon, dive se, da li im se zaista dopada ili iz pristojnosti, ne znam.
    Uglavnom, digla sam ruke, od očekivanja da nešto prodam, imam samo razočarenja, Od poklanjanja imam samo radost, radujem se i ja i osećam silno zadovoljstvo što se raduju ljudi kojima sam poklonila. A antistres terapija mi je i dalje potrebna, kao i novac,.
    Zanima me da li je neko zaista uspeo sa onim zaradite preko interneta sajtovima?
    Hvala što ste pročitali moj površan komentar.

  11. Načitah se ja…ili naslušah 🙂 Ja bih sam Negoslavinoj podjeli dodala i četvrti tip, ovaj što ga Labilna pominje ( a čini mi se i svrstava). Ponoviću se i ja: blogovanje je dobit samo po sebi a ako neko uspije/želi/teži da zaradi pare – opet dobro. Ja počela blogovati jer sam bila trudna i dokona, pa nisam pisala ništa mjesecima pa se opet uključila i sad me je komšiluk uhvatio pa mi je lijepo nedostaje ako ga ne obiđem par dana.

  12. Занимљиво…није ми никада пало на памет да од онога што пискарам зарађујем, али немам ништа против оних који то могу. Ја немам те амбиције. Пишем за своју душу, одмарам мозак од свега и свачега, ако се то некоме допадне лепо, ако не опет лепо …волим да читам шта други пишу, неки ме насмеју, неки текстови ме баш „дотакну“…Када би ми писање било обавеза, а не хоби, мислим да би ме то блокирало и да тада не бих могла ништа да напишем…можда се варам, не знам

  13. složio bih se sa (Mojra) komentarom. Ako ne voliš to što radiš, batali se odmah, jer u suprotnom ništa nećeš uraditi, treba da si zaljubljenik u ono što radiš. I ja imam isto iskustvo kao i ona(nisam prvi na Googlu ali sam na prvim stranicama). I to još objavim jedan tekst mesečno. Open kažem nije to hvala, samo jedan od primera. SEO treba znati – posebno tehničke stvari, ali pošto Vi obično izaberete gotova rešenja(platforme), tu je taj posao delimično uradjen.

      • pa jeste, na stranu treba staviti čist marketing, gde se radi sve i švašta – da se proda, bukvalno ucenjuju ljude ali mislim da to polako propada ali će uvak biti prisutno. Ljudi vole pošteno i onda hoće da plate. Na takvim sajtovima radi ceo tim – ceo dan smišljaju kako će da maznu lovu, nekom neiskusnom korisniku interneta i onda mu nabiju loše iskustvo. Posle Mi imamo problema sa takvim korisnicima, jer su se jednom opekli na foru. I tako dalje i tako bliže..

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s