Како написати кратку причу?


mad writerЗа многе писце кратка приче је идеална форма да се нешто каже. Писање романа је за многе огроман подвиг, брате, треба да се окозиш док изгураш нешто што треба да има стотинак страна и  што…траје. Али ту је и квака. То што се зове ”кратка” изгледа просто само по броју страна. Кратку причу, и то добру, па макар имала и два пасуса уопште није лако написати. А још мање да је ”уметнички мање вредно”. Баш супротно. Многи мајстори прозе писали су и пишу бриљантне кратке приче, права мини ремек дела. А за оне које почињу, кратка прича је идеална вежба причања приче, брушење и пеглање технике и стила. Дакле, како да напишеш кратку причу? Ево пар идеја!

1.Прикупи разне идеје за твоју причу. Инспирација је крајње гадна ствар…обично зато што је нема онда када ти треба. Седиш и буљиш у празан папир (екран) и мозгаш шта ћу сад? Хтео би да напишеш нешто, баш сад, а онога  га НЕМА! Јрдан од лекова за ову ситуацију, страшно познату сваком ко се латио тастатуре и упустио у овај рударски посо, је да носи блокче (таблет, јел те или неки сличан гаџет за оне модерније) и да бележи оно паметно што му падне на памету. У разним ситуацијама. То могу да буду деићи неке информације, догађаја, искуства. Све оно што те емотивно привуче, да не кажем узбуди и натера да запишеш.

2.  Направи основну конструкцију. Ако си имао среће да те погоди муза, седи и направи концепт, основу или скицу твоје приче. То укључује следеће стварчице (коју већину скрибомана мрзи да ради):

– Увод: представи своје ликове, место радње, време, и сл.

– Почетна акција: тачка или тренутак у простору и времену када твоја прча почиње,

– Успон радње: редослед догађаја који воде до врунца, или тачке преокрета,

– Опадање акције: догађаји који воде причу до расплета (закључка),

– Закључак (крај): одговарајући крај приче када је централни сукоб разрешен на одговарјући начин (или није?). Наравно причу не мораш да бишеш баш овим редоследом. Тумбај како ти воља. Ако ти падне на памет некакво фантстично добро разрешење, обавезно то запиши. И увек постављај питања ”Шта се догодило пре?” или ”Шта ће се догдити после?”.

3. Инспирацију увек тражи у стварним људима. Ако имаш пробема са својим ликовим а у причи, ако ти негде запне, окрени се правим људима из живота. Пажљиво посматрај људе, њихове особине и понашање и ”скидај” карактеристикем начин говора, облачења, гестикулације, итд. Твоји ликови могу да буду и мешавина више карактера из живота. Све оно што ти одговара за твоје писаније.

4. Упознај своје ликове. Да би ти прича била уверљива, ликови морају да осећају и делају реалистично. Као у животу. То можда звучи једноставно, али уопште није лако. Пробај следеће:

– Напиши сваком лику малу биографију, шта воли, како се облачи, шта мрзи, како говори, физичке карактеристике….

– Води рачуна да не буду савршени. Да би били реални, као и у животу, сви твоји ликови морају да имају неку ману. Сви смо ми помало несигурни, имамо разне проблеме. Тако и код тебе у причи. Па чак и кад су много гадни. Много света воли негативне хероје, зар не? Не мораш да претерујеш, па да испадну мого бизарни, али у сваком случају, удахни им мало живота, тако да публика може увек да се идентификује са њима.

5. Ограничи ширину приче. Роман може да се растегне и на милион година, може да има гомилу паралелних прича, буљук разних ликова и компликованих заплета (сети се Толстоја или ”Гсоподара прстенова”). Кратка прича обично траје пар дана или чак и неколико минута. Из тог разлога ћеш тешко моћи да развијеш више од једног заплета, имаћеш мали број ликова, и једну поставку /време и простор. Ако ти се то све отме, седи и пиши роман.

6. Одлучи ко ће да прича причу. Она може да се исприча у првом, другом или трећем лицу. Када причаш у првом лицу онда је лик у причи тај који прича. У другом лицу пушташ читаоца да он сам гради лик, у трећем обично неки спољни посмтрач прича. Овде води рачуна да када причаш у првом лицу јеси ограничен на оно што видиш или на оно што ти други ликови у причи кажу. Ако си се одлучио за причање у трећем лицу, онда си неко ко све зна, са једне стране, али незгодно је то што си ограничен да нам пренесеш само оно што видиш, тако да ту постоји опасност да се радња претвори у документарац са беживотним  исконструсианим ликовима (можда постанеш писац политичких памфлета или теорија завере).

7. Мало драматургије. Организација твојих мислих (ах, то је најтеже, зауздати збрку у глави), јесте основ драматургије или конструкције приче у некаквој разумљивој форми нарације. То значи да твоја прича ипак има некакв почетак, средину и крај. За почетак узми ону Фрајтагову пирамиду (почетни догађај, почетак акције, врхунац, опадање и разрешење). Можеш мало и да консултујеш Аристотела (”Поетика), ако те баш не мрзи, и направи неки оквир и скицу догађаја. Иако то већина генијалаца не ради (као ни већину стври које сам овде нашкраба0), размисли. Касније ћеш бити можда захвалан.

8. Седи и пиши. Ех, стигосмо до оног најважнијег, коначно. Пиши, слушај своје ликове шта ти шапућу на уво, и пусти их да живе. Да се плету и расплићу, воле и свађају, итд. То је и најлепше код писања. Створио си свој свет и поделио са нама.

Ако си којим случајем геније сам по себи и несхваћени писац по мишљењу околине, џаба си се смарао са свим овим. У том случају, треба ти само доста папира, мастила, или да стиснеш на дугме ”објави”. Желим ти пуно среће и успеха у писању. Утешно је то што је куглом земаљском до сад ходило много несхваћених генија. Можда си ти један од њих.

Ко зна?

Advertisements

7 мишљења на „Како написати кратку причу?

  1. Bilo bi logično pročitati neku vašu kratku priču profesore ili ne daj bože zbirku, kada već pripovedate o veštini sastavljanja iste?
    Ako neki školarac već planira da potroši ne malo novaca svojih roditelja na vaše znanje valjda je red da omiriše taj majstorluk… Taj problem se ne bi javljao kod polaznika npr. Radionice profesora Zorana Živkovića, iako ni tamo nije bilo jeftino ali bi polaznik makar znao kod koga ide…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s