Змијско јаје


Empty, Hatched EggshellСедели смо разбацани по лежаљкама под врелим грчким сунцем, док су около трчкарала наша мусава деца, вриштећи јурила лопту и нису тела да изађу из воде. ЂОРЂЕ ЈЕБЕМ ТИ МАТЕР ИЗЛАЗИ НАПОЉЕ КАДТИ КАЖЕМ ПУСТИ БРЕ ДЕТЕ ПАЗИ НА МАРИЈУ ЈАО ЈЕБЕМ ТЕ МУТАВОГ ДИГНИ ДУПЕ И УРАДИ НЕШТО ДОНЕСИ МИ ЛИМУНАДУ ПЛАТИ ДВЕ ЛЕЖАЉКЕ ПЛАТИ ТИ ШТА САМ ТИ ЈА БАНКА ЕНО ИДЕ КУМ СА ПИВОМ. жене су теглиле децу и ствари и оговарале једна другу а нас после посебно. Деца су стално тела нешто, сладолед, кока колу, НЕМА ПАРА ИДИ ПИЈ ВОДУ ДА ТЕ ЈЕБЕМ, и онда је неко од мужјака моро даседне у кола и оде до лидла јебо их он јер је тамо најефитније. Ми смо по цео дан гледали да збришемо од њих и да играмо карте и јамб уз ладно пиво и узo и једва смо чекали да прође тих 10 дана летовања са породицом. Оне су теле да се сунчају, па купају, па да купе неке крпе ил нешто пада да онда ломимо кревет увече, кад деца заспу, ал нама није било до тога. Ко ће да јебе још сопствену жену, срање кроз густо грање, имо је обичај да каже Зјале, кум од Драганчета молера што је имо факултет ал није радио у струци. Због оно мало рибе мораш да ожениш целу жену имо је обичај да каже док му је ћела добила прво боју поморанџе, а онда после два дана била ко лубеница. и тако су ишли дани уз море, пиво, узо и ждракање младих риба што су била саме.

И онда се СЕДМИ дан десило да је дошла ОНА, КРАЉИЦАМАТИЦА, кретен са асфалта у пратњи свог мужа без деце и узела апартман до нас. Одма ми је било јасно да је стигла невоља. Чак се и Зјале ућуто и само је блено отворених уста. Жене су је мрзеле од одмах. ВИДИ ЈОЈ ДУПЕ КО СЕОСКЕ НАЋВЕ ИМА ВИЛИЦУ КО КОЊ СИСЕ ЈЕ ЗАБОРАВИЛА КОД ФРИЗЕРА ОНАЈ ЊЕН ОД СТОМАКА НЕ ВИДИ ОНУ СТВАР КРЕТЕН МОГЛИ СУ ДА УЗМУ АПАРТМАН НЕГДЕ ДРУГДЕ. Чак су и деца престале да мусаве у њиховој близини и понашала се пристојно што је кучке још више избацивало из равнотеже. А она је била згодњикава, просечно ружна, лења и имала је ЗМИЈСКО ТЕЛО. Мрзовољно је мешала оним тртастим дупетом с плаже и на плажу, док је њен муж носио ствари, доносио лимунаду, и говорио цицо моја јел ти треба нешто. ЛУДИЦЕ, НЕМОЈ ДА СЕ УДАЉАВАШ МОЖДА ЋЕШ МИ  БИТИ ПОТРЕБАН, само би рекла она и опет се завалила у лежаљку са наочарима за сунце на носу, слушалицама од ајпода на ушима и оним безобразним осмехом што је мамио на секс међу мрвама, на асталу, после пасуља. То је ЖЕНА помислих, скот над скотовима, чист порок, зло и наопако, вампир, демон, лудак све у једном. Ко нес кафа. Од свих нас којима са на њену појаву аутоматски дизала патка ко на дугме, посебно је Зјале био опчињен. Ко да му је стиго усуд. По цео дан је седео у њенј близини, из прикрајка и није скидао поглед. Прво смо ганеко време зезали Е БРЕ ЗЈАЛЕ ДЕ ТИ СНАЈКА КАКВ СИ ТО КУРТОН АЈД НА ЈАМБ УЗМИ ПИВО ЈЕБЕМ ТЕ МУТАВОГ ДА НИСИ БОЛЕСТАН. Били смо љубоморни скроз на скорз. Ал није вредело. Почео је да нас избегава или се правио да нисмо ту. А она га је само гледала, са смешком, ко змија жабу. Просто га је гутала погледом, прошли су ме трнци низ кичмо. Онда смо дигли руке и наставили да тучемо пиво и меркамо рибизле што су вртеле своја млада тела на роштиљу под сунцем.

***

Прво је нестао њен муж. Једва да смо приметили колко је био невидљив. Она се правила ко да ништа није било и наставила је да долази на плажу сама. Сунце, наочари на носу, ајпод. И оно добро дупе са осмехом. Зрикавци су тукли дан и ноћ бесомучно. Деца вриштала и трчала около, док су их жене псовкама и ћушкама држала од нас на одстојању да не сруше пиво и папире за јамб. Зјале се све више приближавао КРАЉИЦИМТИЦИ, прво реч по реч, па онда хладна лимунада, док није сео на њену лежаљку. Буљио је у њу чудног погледа, балавих уста на пола отворених, као кретен у тв кад се вади БИНГО. И онда је рекла: ЗЈАЛЕ ДУШО НЕ МОЈ ДА СЕ УДАЉАВАШ МОЖДА ЋЕШ МИ БИТИ ПОТРЕБАН. Тад сам знао да нешто не ваља. Хтедох да м нешто кажем. ал нисам могао ни да зинем. Као да гледаш у кобру, опчињем фрулом што ти звони у глави. Могу да се закунем да сам је чуо из њене собе. И да сам видео једно вече Зјалета како преко терасе улази унутра, го ко од мајке рођен. Наранжаста ћела је била његова. Сто поста. Ал можда и није. Остали су ћутали гледали своја посла, док су жене углавном биле у радњи натоварене крпама за два евра, децом изгорелом од сунца, кремама на носу и ЈЕБЕМ ТИ МАТЕР НАДРКАНУ МОГО СИ КОЛИМА ДА ДОЂЕШ ПО НАС НЕМАМ БЕНЗИН ЦИЦИЈО ЦРКО ДА БОГ ДА. А онда је нестао и Зјале. Просто једног дана није дошо на плажу, пиво и јамб. КРАЉИЦАМАТИЦА је била на свом месту. Ми смо били на свом месту. И сунце је било, и плажа, и ћене и деца. Само њега ни од корова. Ништа. Ни трага ни гласа. Ствари су му биле у соби, са све кремом за ћелу у купатилу. Полиција није имала појма. Код куће такође. Ни слова ни броја. Просто је испарио. А она је слушала ајпод и мешала дупетом. И онда сам уловио тренутак кад је спустила наочаре. Уловио сам тај поглед. Право кроз мене, тако да сам мислио да су ми на потиљку остале две рупе. Скрозирала ме у секунди.Могу да тврдим да се смешкала. Сутрадан смо се сви ђутуре враћали кући. Паковање, вриска, цика, ауто који неће да упали ДА ГА ЈЕБЕМ СУНЦЕ МУ КАЛАЈИСАНО ОСТАЋЕМО ОВДИ, СОМИНО, ДАЛА САМ ТИ ПАРЕ ЗА НОВ АКУМУЛАТОР, ЗАЧЕПИ БУДАЛО И ВЕЖИ ДЕЦУ УЗМИ ПАСОШЕ И НЕ СЕРИ ВИШЕ. Отишо сам до собе да проверим све још једном и дебелом грку избројим лову крваво позајмљену на креду. и онда сам видео. Кроз одшкринута врата њене собе…јаје на столу. ЗМИЈСКО ЈАЈЕ. Мало бело, ту и тамо пиргаво Подсетило ме на Зјалеову ћелу, само без поморанџе. Ал нисам био сигуран. И онда су се врата залупила. Могу да се закунем да сам чуо неко чудно шиштање. Било је време за полазак. И зрикавци су ћутали.

***

Седео сам у кафићу и читао новине да убијем време између два предавања. Дувао је хладан октобарски весник још једне сјебане године. И онда се десило. МИЦО, НЕМОЈ  ДА СЕ УДАЉАВАШ МОЖДА ЋЕШ МИ БИТИ ПОТРЕБАН. Глас. Тај глас долазио је од некуд иза мене. Смрзо сам се. Нисам смео да се окренем. Стегао сам новине још јаче и борио се да главу и врат држим на месту. А онда је нешто зашиштало као загрљај снежног човека који није хтео да ме пусти. Прошао је поред мене као хладан дах Аљаске. А онда сам се окренуо. Иза мене није било никога. Празан сто, две шољице, једна са отисцима крваво црвеног ружа на ивици. И…ЈАЈЕ. ЗМИЈСКО ЈАЈЕ. Смотао сам новине, устао, платио кафу. Оклевао сам две секуне, а онда сам узео јаје и ставио га у џеп. У даљини се чула потмула грмљавине.

Спремало се невреме. Није више било важно.

Advertisements

7 мишљења на „Змијско јаје

  1. Moćna priča, premoćna, odlična! Kako dobro napisano! I gdje je Zjale, koji je običavao govoriti Због оно мало рибе мораш да ожениш целу жену имо је обичај да каже.
    Čestitam autoru!

  2. Сјеба концепцију тотално ајподом. Исти је веома успјешно скинуо патину „неких прошлих љепших времена“ (па макар она била прије двије године), ефикасније од депилације… 🙂

    Да је то био (мој) вокмен (је под јастуком), па ‘ајд некако… Мислим, више би погодовало мојој технолошкој (и иној) заосталости… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s