Седам грехова плагијaризма


plagiarism doctoredПлагиjаризам, поjедностављено речено, представља крађу, или копирање, туђих идеjа или радова, и то у целости, или поjединих делова. Сама реч плагиjаризам потиче од латинске речи плагиариус, што дословце значи отимати. Поjавила се jош у 1.веку наше ере, када jе познати римски песник Марсиал (Мартиал) оптужио jедног од своjих конкурената песника да му jе „отео стихове“. У Европи се реч плагиjаризам поjављуjе у 15.веку, када jе познати енглески књижевник Бен Џонсон (Бен Jонсон), увео реч плагиjат како би оптужио некога за литерарну крађу.

Данас су поjмови као што су плагиjат и плагиjаризам у широкоj употреби и обично се користе како би се означило неморално понашање коjе се манифестуjе крађом, преписивањем, копирањем и разним другим „маштовитим“ позаjмљивањем туђих идеjа, речи, података и израза приликом писања научних и стручних радова, књижевних дела, у новинарству, као и у броjним другим областима науке и уметности

У дефинисању наjчешћих облика плагиjаризма, ево седам грехова плагиjаризма, и то на следећи начин:

1. Намерна велика крађа. „Позаjмљивање“ целокупног текста од приjатеља, купљеног из неког „млина за научне радове“, или намерно копираног и преузетог из неког онлаjн извора (што jе слично пракси куповине већ готовог текста). Овде jе кључ да се преузима читаво дело без икаквих измена (осим наравно потписа новог аутора).

2. Унапред смишљено „крадуцкање“. Представља коришћење пасажа или делова из књиге, чланка или Интернет странице, коjе плагиjатор смишљено убацуjе у своj рад, без икаквог помињања оригиналних аутора (разликуjе се од првог начина само у томе што jе реч о деловима текста а не целокупном тексту).

3. Поигравање са доказима. Коришћење неименованог изворног материjала, уз само неколико мањих измена речи, уз наду да су те промене довољне да се избегне оптужба за плагиjаризам.

4. Отимање идеjе. Коришћење туђих идеjа (чак и када плаиjатор користи сопствене речи) уз одбиjање да се цитира извор идеjе.

5. Неовлашћено позаjмљивање приватног власништва. Употреба речи, или реченичних структура, из оригинала са цитирањем извора – уз пренос изгледа оригинала, али без укључивања изворних речи и реченица у оквиру знакова навода.

6. Прелажење граница. Плагиjатор пропушта да назначи где престаjу оригиналне идеjе из извора, а где се настављаjу његове сопствене идеjе.

7. Писање под утицаjем. Плагиjатор jе сувише уморан, лењ или касни у испуњењу преузетих рокова, тако да због сопсотвеног очаjања практикуjе било коjи од претходно наведних грехова.

У пракси плагиjатори обично комбинуjу неколико описаних поступака. Од њихове вештине и посвећености том послу, зависи и успешност откривања ових дела.

Како избећи плагиjаризам?

Ако се изузму (зло)намерне и унапред смишљене крађе ауторских текстова, идеjа или података, велику групу плагиjата заправо чине ненамерни плагиjаризми, коjи настаjу као последица немара, непознавања правила и процедура приликом писања оригиналних стручних текстова, или недовљно квалитетно обављених истраживачких послова у прикупљању грађе потребне за израду jедног академског писаног рада.

Из тог разлога, да би избегли ненамерни палгиjаризам, па чак и само сумњу да се у њиховом оригиналном тексту налази плагиjат, ауторима су на располагању различите процедуре и поступци, коjи служе да се постигну оптимални резултати и квалитет писаних академских, научних и других стручних текстова и публикациjа.

Наjважниjи корак у избегавању плагиjаризма jесте свест о томе шта jе то плагиjаризам. То подразумева познавање jасних правила о навођењу и цитирању извора из прикупљење грађе, начина и правила како се ова навођења и цитати пишу, затим употреба парафразирања и збирног сажетог саоштавања идеjа, резултата и података коjи се налазе у ауторском тексту. Организациjа прикупљене истраживачке грађе на правилан начин, може ауторима изузетно ефикасно помоћи у избегавању неспоразума око плагирања садржаjа, а познавање академских правила приликом писања библиографиjе и прикупљене литаратуре разних облика допринеће jасноћи презентирања материjала у тексту и навођење исправних референци и извора од коjих су информациjе преузете.

Advertisements

2 мишљења на „Седам грехова плагијaризма

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s