Tačka pucanja – demoni u meni


Izlečenje anksioznosti

Svi mi povremeno pucamo, lome nas demoni izazvani uticajima okoline ili „plodnim“radom naših skrivenih mentalnih i emotivnih teškoća koji vučemo kao prtljag ceo život sa sobom. Evo jedan članak koji izvanredno objašnjava u čemu je stvar, i kako da prevaziđemo našu demonologiju, i ostvarimo kvalitetniji život ne samo nama samima, već i svima koji nas okružuju. Godinama nisam našao nešto slično ovome, iako sam pročitao gomilu knjiga i pričao sa raznim ljudima o svemu tome – smislu života pogotovo.

Ja znam da je anksiozna osoba nervozna i da često nema strpljenja da pročita članak u novinama, a kamoli nešto duže. Međutim, siguran sam da za vas predstojeći članak neće biti problem da ga pročitate celog, jer se radi upravo o vama i vašem izlečenju.

Možda „izlečenje“ baš i nije najbolji termin za ovako nešto, jer niko od vas nije bolestan, u pitanju je samo poremećaj (a poremećaj se može ispraviti). Upamtite – vi niste bolesni!

Prvo da napomenem da ne postoje nikakve „prečice“ ili „tajne“ koje vam drugi mogu ispričati ili pokušati prodati, a koje se tiču Vašeg izlečenja anksioznosti. Ne nasedajte na razne „brze načine“ da se izlečite. Vaše anksiozno stanje nije vam se izgradilo preko noći, zato neće moći ni preko noći da ode. Imajte to u vidu svo vreme!

Izlečenje ZAISTA POSTOJI, ali zahteva određeni trud i rad od strane Vas da bi ste uspeli u tome. Još bitnije, zahteva od vas da VERUJETE da ćete uspeti, da ćete pobediti!

Vaše izlečenje se sastoji iz 4 koraka (ujedno ovo se može primeniti i za sva anksiozna stanja):

  1. Suočavanje sa simptomima
  2. Prihvatanje simptoma
  3. Prepuštanje simptomima
  4. „Neka vreme odradi svoje“

Suočavanje sa simptomima

Identifikovanje simptoma i suočavanje sa trenutnim stanjem. Ovde je sve jasno. Dobro znate koje simptome imate, prepoznajte ih, usvojte ih u svojoj svesti, znajte da su tu i da će biti tu neko vreme (ovo nije ništa loše).

Prihvatanje simptoma

Potpuno prihvatanje simptoma. Budite spremni da prihvatite i živite sa svojim simptomima neko vreme. Prihvatite svoje simptome kao nešto što će biti sa vama određeno vreme.. ali i kao nešto što će posle izvesnog vremena proći, budite uvereni u to!

Ali nemojte praviti grešku i misliti da će vaši simptomi proći čim ih vi prihvatite. Vaši nervi su i dalje preosetljivi, biće potrebno određeno vreme da se ta osetljivost smanji…. Samo sa istinskim prihvatanjem uspevate da prekinete taj začarani krug „strah->adrenalin->strah“.

Treba shvatiti da su svi simptomi u stvari refleksija našeg trenutnog raspoloženja. Međutim, morate shvatiti da će biti potrebno određeno vreme da vaše telo usvoji to vaše prihvatanje simptoma, zato se pomirite sa tim da će vaše telo verovatno u početku nastaviti da se ponaša u skladu vašim pređašnjim raspoloženjem kome su dominirali strah, tenzija itd…

Ne zaboravite, bilo je potrebno određeno vreme kako bi strah i tenzija preplavili vaše telo i postali vaše „normalno“ stanje, isto tako će biti potrebno određeno vreme kako bi telo usvojilo neko novo raspoloženje kao „normalno“. Zato je vreme veoma bitan faktor. Vreme je vaš dobar prijatelj. Ali dok čekate da vreme prođe, u pozadini mora biti prisutno APSOLUTNO i ISTINSKO PRIHVATANJE onoga što vam se dešava.

Ako vam se ruke znoje, pustite da se znoje! Ako vam ruke drhte, prihvatite to, i ne pokušavajte da izmenite ništa! Ako vam srce lupa, pustite da lupa. PRIHVATITE svoje simptome u potpunosti, kao nešto što je trenutno vaš sastavni deo…

Ovo je veoma bitno: Koliko god zastrašujući vaši simptomi bili, ne pokušavajte da se borite protiv njih, nećete pobediti! Prihvatite ih, nemojte se boriti. Istinsko prihvatanje znači prihvatanje svojih simptoma (koji god da su) bez pridavanja značaja njima, bez vaše zapanjenosti simptomima.

U početku će vam sve ovo delovati kao vrlo teško i gotovo nemoguće. Možda ćete jednog trenutka prihvatiti simptome, sledećeg nećete moći… Nemojte da vas ovo uznemirava, to je sasvim normalno. Sve što se od vas traži jeste da budete spremni da neko određeno vreme funkcionišete sa svojim simptomima, dok oni rade svoje, bez pridavanje pažnje njima.

[block:block=11]

Prepuštanje simptomima

Prepuštanje je podjednako važno kao i prihvatanje. Umesto što se borite, treba da „plutate vodom“, da se prepustite. To jednostavno znači da je potrebno da „predate bitku“, da prekinete da kontrolišete svoje strahove, da prekinete da „uradite nešto po tom pitanju“, i da prekinete da svu svoju pažnju usmeravate na konstantnu samo-analizu. To znači i jedan novi pogled na celu stvar.

Nije potrebno da gledate na svoje simptome kao na neke izazove koje je potrebno prebroditi.

Ako vaše telo drhti, pustite da drhti. Nemojte osećati potrebu da to treba stopirati. Ne pokušavajte da „izgledate normalno“. Ne pokušavajte da se na silu opustite. Jednostavno neka ta misao opuštanja bude u vašem umu za početak. Ovde se radi o jednostavnoj filozofiji – olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti uznemireni ako ste pod tenzijom i ne možete se opustiti.

Kada ste vi spremni da prihvatite vašu tenziju, to opušta vaš um, a opuštanje tela dolazi potom. Ne smete očajnički žudeti za opuštanjem. Relaksacija dolazi sama po sebi. Pustite da vaše telo samo od sebe nađe svoj način da se opusti, dakle bez vaše kontrole ili uticaja. Radite na ovome iz dana u dan. Uspeha mora biti!

Olakšanje koje možete osetiti nakon „predaje bitke“ i shvatanja da zapravo ovde ni ne postoji nikakva bitka, sem one koju sami u mislima stvarate – može vam doneti iznenađujući unutrašnji mir za koji ste zaboravili da postoji unutar vas samih.

U vašem konstantnom nastojanju da kontrolišete svoju tenziju, vi ste lučili sve više i više adrenalina, pri čemu su se organi stimulisali i stvarali senzacije i simptome od kojih ste uporno pokušavali da pobegnete. Kakav paradoks, zar ne?

„Neka vreme odradi svoje“

Ovo je prilično jasno, potrebno je da prođe određeno vreme da bi ste ponovo bili dobro. Nemojte meriti kako napredujete iz dana u dan, ali budite uvereni da ćete u skorašnjoj budućnosti biti dobro.

Budite spremni da neko vreme putujete nizbrdo i uzbrdo. Put oporavka podrazumeva i određene privremene poraze, prihvatite to i nemojte se razočarati kad krenete „neki korak unazad“. Za svaki korak koji napravite unazad, napravićete dva unapred, verujte mi.

Gledanje unapred sa čvrstim samopouzdanjem je od velike pomoći. To vam omogućava da neometano prolazite pored jučerašnjice, današnjice i sutrašnjice… sve do oporavka.

Ne zaboravite, za vreme oporavka, vaš primarni pravac jeste „unapred“ i „na gore“.

Vreme je vaš najbolji prijatelj. Vreme leči sve!

 


Prevedeno i obrađeno iz knjige Hope and Help for Your Nerves [1]

Advertisements

12 мишљења на „Tačka pucanja – demoni u meni

  1. A šta da se radi kada su u pitanju realni strahovi nastali zbog fizičkog zdravlja..ovaj tekst vezan za ankcioznost je odličan, ali mene muči ovo pitanje..

  2. Podelila sam link, svakako koristan onima koji nisu „duboko zabrazdili“, a zanimljivo je da sam u svom ličnom blogu (ne u ovom) koliko je sinoć upotrebila upravo tu reč „demoni“. Hvala na korisnom tekstu.

  3. Jako je teško priznati sebi svoje slabosti. Nekako ih mi saopštimo drugima, ali to radimo samo da bismo odlagali konfrontaciju sa sobom. Rekavši drugima na neki perverzan način skidamo odgovornost sa sebe, i očekujemo da će drugi pomoći da sami prevaziđemo svoje probleme. Ne ide to tako, Darko je sve napisao kako bi trebalo, i mirne duše bih objavio tekst i kao svoj (ovako ću ga samo reblogovati).

    Moj demon je bio alkohol. Ozbiljan i zajeban igrač, i rat je bio u poodmakloj fazi. Bitku i rat sam dobio onog trenutka kada sam sebi priznao da sam slabić koji se krije negde pri dnu flaše. A kad dođe do dna, svakako se već udrvenim i otupim, pa mi je svejedno. I tako do novog dana, do nove flaše. I presekao sam. Kao žiletom. Nikakvi lekari, nikakve terapije, nikakve faze. I nikada nijednu krizu nisam imao. I znam da sam ja sa svojim demonom izašao na kraj. Što želim svima koji pročitaju ovaj tekst i pronađu sebe. Ali utuvite sebi u glavu: priča sa drugima ne donosi rešenje problema, donosi samo trenutno olakšanje.

      • Nema na čemu, i ja nemam problem da podelim svoje iskustvo sa drugima, jer to može nekome da bude okidač da se upusti u bitku sa svojim demonima. Pa samo jednoj osobi ako pomogne, meni će srce biti puno. Zadovoljstvo je čitati ovakav blog. I biće mi zadovoljstvo ako se on bude promovisao i u FB grupi ExYuBlogosfera.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s