Колачић среће


Дошли ми потомци на викенд, комада 2. И то онај прописани од стране ВЕЛИКЕ МАМЕ. Да се зна ред. Очеви виђају децу викендом. Ваљда то тако треба у СВЕТУ. А ми смо свет, додуше како за кога. И тако ја као сваки салонски отац, банкомат по потреби, трудим се да одржим емотивну везу са децом и привид…

Отисак срца у прашини


Разговарају две клинке у кафићу: „Јел идеш негде на море?“ Друга одговара: „Не знам још, нисам одлучила. А ти?“ „Ја идем“, каже прва, „дечко ће да ми приушти“. ПРИУШТИ. Ова цртица из живота ми је зазвонила у ушима. И подсетила где ја то живим. И докле смо стигли. Пропадање, пре свега духовно и морално нема…