Креативно писање

Шта је то креативно писање? Одговор може бити колико једноставан, толико и компликован: креативно писање је нешто чиме се бави писци романа, новела, кратких прича, есеја, драма…Међутим, креативно писање може бити и израда сложених уџбеника, стручне литературе, академских радова, говора за политичаре, квалитетних и инспиративних новинарских чланака, рекламних текстова, интернет блогова, или ефектних предлога за филмске сценарије.

У складу са тим, без обзира на форму, садржај, или иновативни облик, путем кога саопштавамо наше идеје, креативно писање се може свести, за почетак, на једну једноставну чињеницу: креативно писање је сваки креативни напор писца који превазилази стандардне професионалне, новинарске, техничке, или акадамске оквире писања, и које поседује наративну структуру и развијене ликове. Такође, креативно писање често користи и књижевне тропе, односно употребу фигуративног језика, метафора, симболизма и других стилских техника и језичких финеса који дају дубље значење теми. У теорији и литератури се могу наћи бројне дефиниције креативног писања, које можемо свести на један заједнички именитељ: креативно писање свако писање које превазилази стандардно техничко писање, које је искључиво засновано на чињеницама.

Креативно писање, технички гледано, можемо посматрати као писање једне оригиналне писане композиције. У том смислу, креативно писање је један динамичан, тренутни и процесно оријентисани стваралачки рад писаног изражавања, који не мора нужно и увек да се односи на традиционалне књижевне форме, без обзира на бројне жанрове, облике и форме које писци користе у свом исказу. Једно од посебно занимљивих дефиниција креативног писања дали су Пол Вити (Паул Wиттy) и Лу Лабрант (Луис ЛаБрандт), када су рекли да креативно писање обично представља „композицију било које врсте писања, у било ком тренутку,а која је примарно у функцији потребе да се забележи неко непоновљиво и значајно искуство, потребе да се то искуство подели са другим људима,  и потребе да се слободно лично изражавамо, што је у функцији менталног и физичког здравља“.

У савременој теорији и пракси, креативно писање се све више посматра и као врло значајна академска дисциплина, за разлику од традиционалног схватања да је креативно писање искључиво везано за изучавање класичне књжевности. Све до недавно, креативно писање се учило, анализирало и практиковало углавном на филолошким студијама матерњег језика и књижевности. Међутим, последњих деценија све више се пробија схватање да креативно писање не мора нужно да буде повезано са традиционалним схватањем о литератури. Бројни програми креативног изражавања, који укључују и многе облике креативног писања, инсистирају да се креативно писање као процес може одвојити од књижевности и да се може сматрати посебном академском вештином, која се може успешно изучавати у академској заједници. Аргументација која подржава овакво схватање креативног писања (и изражавања у најширем смислу), заснива се на запажањима да креативно писање подстиче креативно изражавања студената, као начин јасног и целовитог изражавања мисли, ставова и осећања у једном узбудљивом креативном процесу. Осим тога, имајући у виду да се у оквиру проучавања креативног писања изучавају вештине језичког изражавања и стварања писаних композиција (стил, жанр, драматургија), верује се да ове вештине изузетно доприносе развоју и унапређивању личних стилова изражавања, како студената, тако и писаца које се овом вештином баве аматерски, или професионално.

За разлику од традиционалног проучавања креативног писања (читај књижевности), где се на студијама тежиште ставља на анализи и читању креативних дела, креативно писање као академска вештина акценат ставља на креативном самоизражавању, што је битна разлика у приступу овој тематици.  Имајући у виду да се на курсевима креативног писања обично изучава и креативно читање, као посебан облик анализе различитих књижевних форми и израза, сасвим је јасно да полазници наставе креативног писање као академске вештине, стичу додатне критичке способности креирања и евалуације писменог изражавања, које не мора обавезно да увек буде у форми класичног књижевног жанровског дела (роман, кратка прича, поезија, поема, драма). На тај начин се студентима проширују хоризонти креативног изражавања, што се касније може успешно може применити на обликовање стваралачког изражавања у бројним другим доменима (журналистика, маркетинг, комуникације, академија, филм и позориште и сл).