Пицоловац
новембарско хладњикаво вече. сипи киша. ташмајдански парк. завијен у бело. меда и ја шетамо. слика има слику нема тон. тишина је заглушујућа. чује се само магла око нас. НИГДЕ никога. или скоро никога. бело сибирско крзно тапка и њушка. њему је занимљиво до мојега. увлачим главу рамена и гурам руке све дубље у јакну. па ти сад воли животиње. СРАЊЕ.…