Како сам постао користан идиот

Дефниција: Својства идеалног корисног идиота јесту емоционална и социјална тупост, морална равнодушноста и потпуна неосетљивост за стварне људе и тешке последице које у животима тих људи производи владајући систем потчињавања. То је право лице слепе лојалности коју према систему демонстира неки корисни идиот.

Одем јутрос у месару, код мог месара, знамо се, дуго. „`Бро јутро, комшија. Један `леба. И двеста грама ове сланине.“ Он ме погледа мало испод ока. „Двеста?“. „Двеста“, кажем ја и би ми непријатно. И њему, видим, ал ћути он, ћутим и ја. Правимо се нормални. Стрпам оно све у кесу, и идем кући, вучем куче за собом. И бесан сам. И љут. И тужан. Све у исто време. И размишљам. Где стигох, бре, за ових 50 година што сам провео на овој планети. И чему све ово. Постадосмо глобална беда и сиротиња, а правимо се да нам није ништа. И тако прође живот за већину света.

Од колвеке до гроба, где си био шта си радио, и у чему је смисао свега овога, твог живота? Кад тад свако себи постави ово питање, па макар у часу кад последњи пут удахне. Чему сва веровања, морал, вредности, знање, планови  и нада, кад на свршетку рачуна се покаже НУЛА. Можда је мом месару свеједно, мени изгледа да није, чим ме нешто тако жуља. Заврших толике школе (кретен са докторатом, рече ми скоро неко), и шта ми то вреди, кад стално нешто оћу да мислим (отуд ризик за хроничне повреде), копрцам се са неким старомодним идејама и нећу да идем на Егзит и сличне ивенте, презирем квази алтернативну медицину и квази популарну псиохологију као менталну храну за празне људе, запео сам ко конзерва за неки морал, угасио сам телевизор, буним се против педера и изопачених, држим се породице, традиције, ко пијан плота. И шта? Ништа. Џаба ти све то професоре, рече ми један локални кримос, који је скоро пазрио Бенџу Икс 5 и мења клинке ко чарапе. И гледа ме као неку ретку звер у ЗОО врту, па ми из сажаљења платио кафу и један бурбон. Он летује у Грчкој и Египту, а ја се са децом шлепам код сестре на мору. И учим их да не краду, да треба да заврше школе, не псују, не пију,поштују старије и верују у вечну љубав. Можда вам звучи познато?

И шта на крају би од свега тога? Од силних књига што сам прочито, трагао за знањем, образовањем и смислом живота? Ништа. Рођеној деци служим као банкомат. Женама неким такође, пријатељи ме трпе, једино ме воли врећа бува који се одазива на име Меда, јер је њему свеједно ко сам и шта сам. Пропао сам начисто. И није ми утеха то што многи са мном деле сличну судбину, пре свега ону материјалну. За ову другу, духовну, нисам сигуран. Размишљам тако, и слично, надугачко и нашироко, шта ћу и како ћу. Ако сам толико глуп, боље да се убијем одма, и не мучим себе и друге? Или да се замонашим, мада…Да одем у дивљину и живим ко Робинзон? Вртим ја тако разна решења и идеје, кад оно изненада стиже спас, кад сам се најмање надао! Где су ми биле очи, мислим се ја, срећан, изгледа да је сламка спаса на видику! И тако сам смислио: да постанем КОРИСТАН ИДИОТ.

Сад се питате зашто користан? Па, ако имате децу, морате и ви и они да једете, плаћате рачуне, да им купујете књиге и патике, издржавате садашњу или бившу жену и њене идеје, сипате бензин у кола, и томе слично. А зашто идиот? Зато што само идиот може да то ради весело, без роптања и максимално ефикасно. Искључите мозак, идите на јогу и психолошке радионице, „радите на себи“ уз помоћ неког гуруа који мора бити већи идиот од вас, путујте по свету на рачун других, и обавезно пређите на алкохол и лаке дроге, за почетак. Затим, обавезно се укључите у неку политичку партију (наравно, ону која је на власти), ако баш и нећете (за то морате да сте врхунски идиот), онда пређите на секс и турске серије, фудбал и пиво у парку. Књиге баците у ђубре, а од линвистке усавршите оно „брате“, „значи“ и „попе изгоре ти педеруша“. Ноћни живот се подразумева ако имате пара. И обавезно се окружите идиотима као што сте и ви, овде је групна подршка од кључног значаја.

Сад сам срећан, весео и уживам усвом идиотлуку. Ако се не јавим на телефон то значи да сам испред телевизора, или на групној терапији. Пријатеље избегавам, крадем где стигнем, за децу не марим. Боли ме уво за сиротињу, пса сам престао да шетам, бијем контролоре у бусу, паркирам где стигнем, и лупам шамаре старцима на клупи у парку. Родитељи ме издржавају, летујем на креду у Хургади, знам први тим Звезде напамет, и пијем само Јелен пиво. Радим само колико морам, проформе, да се не бих разликовао од колега идиота, и меркам фотељу у државној управи. Клинке лажем и хватам на новчаник и жваку о љубави. Јер шта је љубав, како каже мој пријатељ архи идиот и модерни тајкун: „љубав је измислила сиротиња, да би јебала за џабе“!

И то вам је мој савет, и то стварно за џабе: постаните КОРИСТАН ИДИОТ, још док је време. У супротном, можда ће сутра бити касно, јер вас чека судбина хришћана у старом Риму. Појешће вас звер иза ћошка.