Канцер – Слатка освета животиња

Дуго сам се се премишљао да ли да уопште напишем овај текст. И како да га насловим. Храна и здравље? Бљак. Милион пута раубовано. Лепота и здравље? Још горе. Једимо здраво. Ух. И онда сам се сетио једног кратког пасажа из неког филма о исхрани: канцер је заправо освета мртвих животиња (покланих у индустријским логорима за животиње – кланицама). И то ми се учинило као добра идеја, јер канцер у суштини то и јесте: освета милиона и милиона мртвих животињских душа које немилосрдно узгајамо и кољемо за сопствену прехрану. И следи логично питање? Ако волите животињнско месо, да ли би сте појели сопственог кућног љубимца, пса, мачку или папагаја?

Зашто ово све пишем? До пре 6 месеци и сам са био заклети месождер – дан није могао да прође а да бар неко месо није било у мом тањиру. И тако скоро пола века. Али онда, последњих неколико година моје тело (а и дух) је почело да показује показује прве озбиљне симптоме лошег рада. Прво проблем са очима, а онда су артерије почеле да отказују, нисам могао да идем како ваља, стезале ме груди, стални умор и депресија…И наравно, лекари, па неке дијагнозе, мамипаре на све стране. И страх,наравно. И тако сам лутао овамо,тамо, све док ми сасвим случајно у руке није дошла  једна књига са крајње сумњивим насловом: „Кинеска студија“. Прво сам помислио да је то још једна у низу „алтенратива“, тј. продукт разних хохштаплера који сасвим фино зарађују велику лову на туђој несрећи. Међутим, све у књизи је било далеко од тога. Као да ме је погодио гром из ведра неба! Научно заснована, деценијска студија еминентних лекара о вези између исхране и здравља је била књига која је променила мој живот. На боље наравно. Променио сам исхрану и „чудо“ се догодило! Тако лако, просто за неверовати. Толико нисам могао да веурјем да сам је читао више пута. И почео сам да једем биљке – то је изгледало као да сам се поново родио. А све је у суштини страшно једноставно и врло логично. Потребно је само отворити очи, пробудити се, препознати и савладати лоше навике и незнање са којима нас стално трују. Али, најважније је да човек проба. Да убије не може а да помогне свакако може. И тако. Просто ко пасуљ.

У чему је онда ствар? Ствар је у ономе што једемо. Да протеини животињксог порекла зправо носе смрт за наша тела. Ствар је да у себе свакодневно трпамо разно индустријско ђубре у облику хране, да медицина нема појма о томе, да фармацетуски лобији праве болести од којих нас после лече за велике паре. И тако у круг. А ми живимо у незнању, као ведри роботи. Уместо да живимо ко људи, здраво и квалитетно, па ком обојци ком опанци. Овако, само бол и патња. Пре времена умиремо у агонији разних болештина. Јер одакле болест долази? Ако изузмемо вирусе, бактерије и физичке повреде, већина болести су оне „аутоимуне“. Срчани и мождани удари, дијабетес и рак су најпознатији и најчешћи. А лекари лече симптоме и маскирају последице, јер не знају шта је узрок. А узрок је лоша храна, трауматична ментална стања (стрес, патња, неурозе) и наше НЕЗНАЊЕ. Ово је филм који о томе лепо говори.

 

И тако. нема шта да вам солим памет. Знаћете и сами. Кaд сам прочитао књигу, стално сам имао утисак да сам све ово негде већ знао. Дубоко у подсвести. Јер стара знања никада не умиру. Зар не?

И престаните да једете животиње. Или се барем обуздајте у некој мери. Јер, то је дубоко погрешно,а богме и опасно. Сетите се како су људи некада јели, а обично су умирали у ратовима или због љубоморе. Освета животиња ће нс кад тад стићи. А после је обично касно. И поделите ваша искуства сапријатељим. Јер, храна је најбољи лек. Рече то онај  Хипократ, на кога су сви одавно заборавили. Или се мени само тако чини?